Beograd i Banjaluka postigli su dogovor da Skupštine Srbije i Republike Srpske 15. septembra, na Dan nacionalnog jedinstva, slobode i zastave, usvoje usaglašeni Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.
Da podsetimo, nacrt ovog zakona koji predstavlja važan korak ka zaštiti nacionalnog identiteta i jačanju zajedništva našeg naroda u dve srpske države predao je vrhu RS predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Glavne odredbe imaju za cilj da se neguje i očuva ćirilično pismo kao uporište nacionalnog identiteta. Prema nacrtu zakona čija je sadržina razrađivana tri godine, svi državni i lokalni organi u Srbiji i RS, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćirilično pismo.
Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove poput RTS i RTV i RTRS. Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda. Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.
Olakšice za firme
Takođe, nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor za koji se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice ako odluče da koriste ćirilično pismo, što uključuje i elektronske i štampane medije.
Vučić je istakao da je saradnja Srbije i RS izuzetna na svim nivoima i da zajedništvo i jedinstveno delovanje na polju ekonomije, kulture, obrazovanja, istorijskog sećanja nijednog trenutka ne sme biti dovedeno u pitanje.
Dobro osmišljeno
Predsednica Udruženja lektora Republike Srpske Aleksandra Savić kaže da je zakon dobro osmišljen zato što govori o „očuvanju“, a ne o „upotrebi ćirilice“, ali ističe da će problem biti u praksi u Republici Srpskoj.
– Postoji razlika, jer je u Srbiji službeni jezik srpski, a pismo ćirilično, dok u Srpskoj status službenog pisma imaju oba pisma. Rešenje za taj problem u Republici Srpskoj može da bude formulacija „kad god se radi o srpskom jeziku, obavezna je upotreba ćirilice“ – kaže Aleksandra Savić.
Manjine zaštićene
Još u nacrtu zakona kog je sačinilo Ministarstvo prosvete Srbije 2018. godine, definisana je i službena upotreba manjinskih jezika. Propisano je da manjinske zajednice, kao i do sada, imaju puna prava na službeno korišćenje maternjeg jezika, u skladu sa Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima.
Visoke kazne za neodgovorne
Da se ništa ne prepusti slučaju ili dobroj volji, odredbama je predviđeno da za nadzor nad primenom zakona bude zaduženo Ministarstvo kulture. Predviđene su i kazne za kršenje zakona, koje iznose od 15.000 (oko 128 evra) za pojedince, do pola miliona dinara (oko 4,250 evra) za ustanove i preduzeća. Takođe, biće osnovan Savet za srpski jezik, čiji će zadatak biti da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličnog pisma, kao matičnog. Savet će davati i preporuke, predloge i stručna mišljenja.
Ustav ispoštovan
Negodovanje povodom ovog zakona ne očekuje se samo iz Sarajeva. Naime, potpredsednik RS Ramiz Salkić još u julu prošle godine izjavio je da „takav zakon ne može biti usvojen, ukoliko se poštuje ustav BiH u kom su oba pisma službena kao i jezici srpski, hrvatski i bošnjački“. Salkić je čak otišao toliko daleko da je tvrdio da ćirilica i srpski jezik u RS ugrožavaju bosanski i hrvatski jezik i latinicu.
Međutim, ministarka prosvete RS Natalija Trivić prošlog meseca izjavila je da ovaj zakon neće ugroziti konstitutivnost druga dva naroda. Ona je navela da će zakon biti sačinjen poštujući ustavnost RS, odnosno BiH, i ravnopravnost jezika konstitutivnih naroda. Ministarka je istakla da je cilj ovog pravnog akta zaštita ćirilice, kao pisma koje je u upotrebi i u RS i u Srbiji, kroz identične tekstove zakona i dodala da zakon neće sadržati ništa destruktivno po jezike u BiH.
