Banka državnih rezervi (RBA) je spremna za najveću reorganizaciju u poslednjih nekoliko decenija, pošto je pregled centralne banke otkrio da su joj potrebne velike promene kako bi se osiguralo da bude “prikladna za budućnost“.
Blagajnik Džim Čalmers dao je načelnu podršku za 51 preporuku, koje u velikoj meri nastoje da osiguraju da se odluke o kamatnoj stopi gotovine donose širim konsenzusom.
Da bi predložene izmene bile usvojene, vlada mora da usvoji zakon za sprovođenje promena, za koji se nada da će stupiti na snagu u julu sledeće godine.
Revizijom na 294 stranice, blagajnik Čalmers je objavio kako će napraviti široke promene u RBA, uključujući podelu njenog Odbora na dva dela i dovođenje više eksternih ljudi da donose odluke o stopama i nadgledaju centralnu banku.
Autori revizije su profesorka Australijskog nacionalnog univerziteta Rene Frajmekiben, bivši visoki zvaničnik Ministarstva finansija, Gordon de Brour i kanadska centralna bankarka, Kerolin Vilkins.
U izveštaju se kaže da sadašnjem Odboru RBA nedostaje ekonomska ekspertiza donosilaca odluka u drugim centralnim bankama širom sveta.
Naime, veliki broj kritika je bio upućen Odboru i guverneru Filipu Lou, nakon njegovog predviđanja za 2020. da stope neće rasti tri godine.
Međutim, milioni Australijanaca su osetili punu snagu povećanja kamatnih stopa RBA u protekloj godini, potez koji je Odbor preduzeo kako bi se suprotstavio rastućoj inflaciji. Za ljude je ovo povećanje stope, ranije nego što je predviđeno, ocenjeno “prekršenim obećanjem“.
Dva odbora u RBA
Monetarni odbor bi u budućnosti odlučivao samo o pitanjima monetarne politike, dok bi upravni odbor nadgledao upravljanje organizacijom.
Trenutni Odbor čine dva člana RBA, sekretar za trezor, pet privrednika i jedan akademik.
Revizija blagajnika preporučuje da monetarni odbor treba da se sastoji od guvernera, zamenika guvernera, sekretara Ministarstva finansija i šest spoljnih članova. Guverner bi predsedavao ovim odborom.
Šest članova, koji bi služili pet godina sa postepenim rokom završetka, bili bi stručnjaci za makroekonomiju, monetarni stručnjaci i tržišta rada. Njihovo zapošljavanje moralo bi da bude otvoreno i transparentno.
Promene učestalosti sastajanja
Trenutno se Odbor RBA sastaje 11 puta godišnje, svakog prvog utorka u mesecu, osim januara. Revizija rada je preporučila da se sastanci održavaju osam puta godišnje, što će dati monetarnom odboru bolju priliku da razmisli o prethodnim odlukama i dobije više saveta.
Jedna od preporuka je da guverner održi konferenciju za medije nakon svakog sastanka monetarnog odbora. Pismena izjava nakon sastanka, takođe, treba da navede i nepripisane glasove o odlukama.
Iako bi uloga guvernera u monetarnom odboru bila uglavnom nepromenjena, revizija rada preporučuje da on ne predsedava upravnim odborom.
Guverner bi bio član tog odbora, zajedno sa glavnim operativnim direktorom RBA i pet spoljnih članova, svaki na pet godina. Jedan od ovih spoljnih članova bi predsedavao upravnim odborom.
Razdvajanje monetarnog i upravnog odbora dovelo bi RBA u sklad sa sličnim bankama u Engleskoj i Kanadi.
Jačanje nezavisnosti odbora
Revizija i vlada su u više navrata ukazivali na važnost nezavisnosti RBA od vlade koja je trenutno na vlasti.
Istaknuta je vrednost postojanja sekretara za trezor u odboru, s tim da postoji zabrinutost zbog mogućeg mešanja u nezavisnost RBA.
U Engleskoj i Novom Zelandu, sekretar Trezora prisustvuje sastancima, ali ne glasa, dok u većini drugih odbora centralnih banaka ne prisustvuju sastancima monetarne politike.
Recenzenti su preporučili da se ažurira Zakon o rezervnoj banci, kako bi se razjasnilo da sekretar trezora služi u monetarnom odboru u individualnom svojstvu, a ne po nalogu blagajnika.
Da bi se dodatno unapredila nezavisnost RBA, recenzenti su pozvali vladu da ukine deo Zakona o RBA, koji predviđa njenu mogućnost da poništi odluke odbora banke.
To su ovlašćenja koja nijedna australijska vlada nikada nije koristila.
Novi članovi odbora
Blagajnik Čalmers je iskoristio objavljivanje izveštaja da objavi dva nova imenovanja za Odbor, bivšeg predsednika Komisije za pošten rad, Ijana Rosa i direktora Telstre, Alane Rubin. Oni ujedno zamenjuju Vendi Krejk i Marka Barnabu, čiji mandati ističu u narednim mesecima.
