Cene nekretnina su visoke u poređenju s kirijama i prihodima, pokazuje istraživanje Blumberg ekonomiksa. Ipak, lokalni stručnjaci upozoravaju da vrednosti neće nužno pasti dovoljno da bi se vratile na polazne osnove.
Australija je zauzela četvrto mesto na OECD listi (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) po riziku od korekcije cena nekretnina, iza Novog Zelanda (prvo mesto) i ispred Kanade (peto mesto) – državama u kojima su tržišta godinama bila “vruća”.
Tako se Australija na novoj rang listi pojavila kao jedna od zemalja sveta s najvećom verovatnoćom od pada cena nekretnina, pošto su cene rasle u poslednje dve godine.
Centralne banke širom sveta, uključujući australijsku, donele su odluku o smanjenju kamatne stope kako bi podržale ekonomije tokom pandemije, i time dozvoljavajući kupcima da se više zadužuju, što je dovelo do podizanja cena kuća i stanova.
Kako se ekonomije oporavljaju, kamatne stope rastu, a tržišta počinju da usporavaju.
U Australiji, najveći gradovi pokreću pad. Vrednosti kuća u Sidneju su 1,4 odsto niže nego pre tri meseca, dok je Melburn pao za 0,8 odsto u poslednjem kvartalu, prema podacima CoreLogica.
– Pandemija je izazvala procvat nekretnina, ne samo u Australiji već i širom sveta – rekao je glavni ekonomista AMP Kapitala, dr Šejn Oliver i dodao da su cene porasle u odnosu na zakupnine i prihode.
– Sada se sve dešava obrnuto. Ultra niske stope, koje smo videli, a koje su podržavale mnogo više cene nekretnina, sada su u procesu preokreta – dodaje on.
Ali, samo zato što su cene kuća visoke u poređenju sa prihodima i kirijama, ne znači da će pasti, osim ako ne postoji “okidač”, kao što je porast kamatnih stopa, banke koje otežavaju dobijanje stambenog kredita ili povećanje nezaposlenosti, naglasio je dr Šejn.
Njegova ocena je da su cene nekretnina za oko 35 odsto precenjene, kada se upoređuju s zakupninama i prilagođavaju inflaciji, ili 25 odsto kada se cene uporede sa njihovim dugoročnim trendom, ali naglašava da ne predviđa pad tih vrednosti.
Ovo bi bio veći pad u odnosu na period od 2017. do 2019, ali manje od jednostavnog poređenja cena nekretnina i zakupnina.
Viši ekonomista Vestpaka, Metju Hasan, očekuje da će cene nastaviti da padaju, ali ne do nivoa na kome bi bile u skladu sa zakupninama i prihodima.
Kada se uporede cene nekretnina i zakupnine, Hasan smatra da to nije prikladno, za razliku od situacije kada se uzima u obzir cena investicionih nekretnina u poređenju sa zakupninama, jer se ove vrste kuća mogu značajno razlikovati od šireg stambenog fonda.
Cene “junita” nisu porasle tako brzo kao cene privatnih kuća tokom pandemije.
Hasan kaže da će porast kamatnih stopa uticati na većinu, ako ne i na sve kupce kuća. Rast kredita je održan, ali nije “usijan” i etablirani vlasnici otplaćuju svoje hipoteke pre roka.
Glavni ekonomista PRD Ril estejta, dr Dadžesvati Mardiasmo, kaže da iako su cene nekretnina visoke u poređenju sa prihodima, plate sada počinju da rastu.
– A, mere prihoda ne uzimaju u obzir rastuću potražnju zbog povećanja migracije kako se granice ponovo otvaraju, ili pomoć kupcima prvih kuća u nedavnim federalnim i državnim budžetima NSW – istakla je Mardiasmo.
Pored toga, cene bi takođe zavisile od ponude novih stambenih objekata, jer se građevinski “bum” bori s nedostatkom materijala i radne snage.
– Jedini razlog zašto Banka državnih rezervi povećava gotovinsku stopu je taj što misle da je privreda dovoljno jaka da sve ovo može da izdrži – ocenila je Mardiasmo.
Pad cena do 20 odsto
Dr Šejn prognozira da će cene pasti od deset do 15 odsto na nacionalnom nivou, možda nešto više u Sidneju i Melburnu, uz rizik da bi nacionalni padovi mogli da budu “duboki” i da se kreću od 15 do 20 odsto.
