Politikolog Ognjen Gogić navodi da kosovski zvaničnici vode aktivnu spoljnu politiku sa ciljem da se upotpuni međunarodno priznanje Kosova, i da u tom smislu nije iznenađenje da će kosovska predsednica Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti koristiti svaku priliku da zagovaraju prijem Kosova u međunarodne organizacije, dok politički analitičar Bljerim Burjani kaže da je pomenuti „model dve Nemačke“ prevaziđen.
– Kada je reč o stolici u UN, to može da znači više stvari. Kosovo je zainteresovano da postane država članica UN. Međutim, pored punopravnog članstva, „stolica u UN“ može da znači i posmatrački status koji, recimo, ima Palestina od 2012. godine – kaže Gogić.
Gogić podvači da Kosovo u UN može da uđe preko sporazuma sa Srbijom, jer za taj ulazak ne bi postojao konsenzus u Savetu bezbednosti, niti dvotrećinska većina u Generalnoj skupštini, zbog postojanja straha od presedana da secesionističke regije dobijaju stolicu u UN mimo volje matične države.
Razliku bi pravio pristanak Srbije da de jure ili de facto prizna Kosovo, jer na taj način to više ne bi bilo smatrano za presedan, pa bi time i druge države izgubile razlog da se plaše ili protive ulasku Kosova u međunarodne organizacije, uključujući i sam Ujedinjene nacije.
– Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji koji bi se očekuje da Beograd i Priština potpišu jeste osmišljen po analogiji sa modelom dve Nemačke. Berlin i Brisel su taj sporazum zamislili kao ulaznicu za Kosovo u UN i u EU. Ako bi Beograd i Priština potpisali takav sporazum, onda Kina i Rusija ne bi imali razlog da se protive ulasku u UN kad bi sama Srbija faktički dala saglasnost za takav epilog – ističe Gogić.
S druge strane, politički analitičar Bljerim Burjani kaže da je pomenuti „model dve Nemačke“ prevaziđen.
On navodi da je Osmani imala značajne sastanke sa Eskobarom u SAD, ali da teme razgovora nisu bile nove. Dodaje da se zna se da UN nemaju neku značajnu ulogu u dijalogu osim u formalnom smislu, i da se zna da Ujedinjene nacije davno delegirale nadležnosti u dijalogu na Evropsku uniju.
Burjani smatra da ni Kurti, pa ni opozicija na Kosovu neće biti zainteresovani da prihvate ovaj model, kao i da se ne zna šta će biti model rešenja, ali ima i biće velikog političkog pritiska na Srbiju i Kosovo da se nađe rešenje, koje smatra da treba da bude praktično i da zadovoljava i srpsku manjinu na Kosovu i Albance u Preševu.
Dodaje da Srbija nema puno „političkog vremena“ da se zalaže samo za status kvo, jer ta, kako je karakteriše, konzervativna politika i politička pauza neće joj puno doprineti.
– Srbija mora da bude kreativna, i da sarađuje sa međunarodnom zajednicom oko opcija. Ako Srbija ne želi saradnju sa EU i SAD dobiće ekonomske i političke sankcije. Međunarodna zajednica želi rešenje do marta 2023. U ovoj situaciju Kosovo nema neku veliku nadu da će dobiti stolicu u UN, upravo jer su veto Rusije i Kine tu – smatra Burjani.
