Među milijarderima, pogotovo onima koji vode firme koje nazivamo tehnološkim gigantima, postoji već neko vreme neka vrsta pomodarstva.
Novi bogovi interneta ne žive na Olimpu, nego se ukopavaju pod zemlju. O čemu se radi? Neka od najzvučnijih imena, poput Marka Zakerberga, vlasnika Mete i Fejsbuka, troše na stotine miliona dolara na gradnju luksuznih bunkera. Spisak je živopisan, da krenemo od Zakerberga.
Imanje vredno 270 miliona dolara
On je za mesto svog bunkera izabrao idilično havajsko ostrvo Kauai. Prema pisanju medija, tamošnji Zakerbergov ranč se sastoji od dve vile iznad zemlje i još jedne, ispod tla. Sve tu očekivano pršti od luksuza, sam bunker će imati svoj rezervoar vode, mnogo spavaćih soba i kupatila. Sve je to osigurano debelim betonskim zidovima, čak i stepenice su pravljene od čelika, tako da mogu da izdrže i najrazorniju eksploziju.
Procenjeno je da je vrednost kompletnog poduhvata oko 270 miliona dolara. Iako sve to izgleda kao priprema za apokalipsu, Zakerberg tvrdi da nije u pitanju strah od sudnjeg dana. On je svoj megabunker nazvao „malim skloništem“, podrumom.
Taj „podrumčić“ je, pak, veličine košarkaškog terena. Osim toga, ogromno imanje je opremljeno tako da je samoodrživo, sa zasebnom strujom, vodom, i plodnim zemljištem za uzgoj hrane.
A gde je Mark Zakerberg, što se bunkera tiče, tu je i Bil Gejts, vlasnik Majkrosofta. Gejts je po pravilu ćutljiv što se toga tiče, mada mediji godinama unazad izveštavaju da sve njegove vile (ima ih pet), poseduju i bunkere. I svi su, naravno, luksuzno opremljeni, otporni na bombe i spremni za dugotrajno i udobno obitavanje. Kao i u drugim slučajevima, razlozi za gradnju su moguće opasnosti od pandemije, prirodnih katastrofa ili društvenih potresa, poput revolucije.
Ne dobije svako šta želi
Ipak, nisu svi ljubitelji bunkera iste sreće. Primera radi, Piter Til, suosnivač Pejpela i tehnološke megakorporacije „Palantir“ nije uspeo da izgradi svoje sklonište. On je to pokušao na Novom Zelandu, 2022. godine, ali su vlasti odbile da mu izađu u susret. Zbog, kako je objašnjeno, moguće ekološke štete. Inače, i mnogi drugi milioneri i milijarderi kupuju na hiljade hektara zemljišta na Novom Zelandu. Što zbog nedirnute, božanstvene prirode tog ostrva, što zbog udaljenosti u slučaju kakve nadolazeće kataklizme.
U principu, svako ko se nalazi na listi milijardera u SAD-u, po svoj prilici ispod vile ima i sklonište za slučaj propasti sveta. U medijima se pominju i Džef Bezos, vlasnika „Amazona“ i Leri Elison, suosnivač tehnološke firme „Orakl“. Elison je možda otišao i najdalje, jer poseduje celo ostrvo, zove se Lanai i šesto je po veličini na Havajima.
Cela pomama za ukopavanjem i bunkerima je svakako i dobra prilika za biznis, pogotovo imajući u vidu ultraimućnu klijentelu. Teksaška kompanija „Atlas survival shelters“, gradi, kako joj i ime kaže, skloništa za preživljavanje. Cene njihovih bunkera se kreću od 20 hiljada do 20 miliona dolara. Firma ima 50 zaposlenih i ne znaju šta će od posla i količine narudžbina. Čim se dogodi neki haos na planeti (koronavirus, rat u Ukrajini, rat u Gazi) broj narudžina odmah poraste.
Svako mora da ima bar jedan
Nisu skloništa nova stvar, u Americi su posebno doživela bum tokom Hladnog rata između Rusije i SAD-a sredinom prošlog veka, kada je zavladala panika zbog mogućnosti nuklearnog rata. Postavlja se zato pitanje – zašto baš sada? Da li milijarderi znaju nešto što mi ne znamo, osim činjenice da znaju kako da postanu milijarderi?
Po svoj prilici, ne. Oni kupuju zemljišta na egzotičnim lokacijama kao što su Havaji, koji su skloni vremenskim nepogodama. Tamo zna da udari oluja, a tada je mnogo bolje biti u skloništu. Tih 20-30 miliona dolara više za bunker njima nije problem – po principu, zlu ne trebalo.
Treba imati na umu i to da je bunker u svetu ultrabogatih postao i statusni simbol. Poseduje ga i Kim Kardašijan, najpoznatija starleta na svetu. Dakle, na šta bi to ličilo da kolega milijarder ima atomsko sklonište, vilu ispod vile, a ti nemaš?
