Kineska ekonomija možda usporava, međutim, njen apetit za govedinom ne.
Novi podaci pokazuju da je Kina u julu uvezla rekordnih 294.963 tone govedine, uglavnom iz Brazila, što može da predstavlja potencijalno novo, najveće tržite Australije za izvoz govedine.
Analitičar za meso Global Agritrendsa, Sajmon Kvilti je rekao da veruje da je rekordni mesec u velikoj meri posledica toga što je Brazil rasprodao zaostalu govedinu, nakon što je atipičan slučaj bolesti kravljeg ludila, u toku ove godine, doveo do zabrane trgovine sa Kinom.
– U jednoj fazi bilo je oko 40.000 tona govedine, na dokovima, zbog sporova oko datuma proizvodnje i isporuke. Ali kada je to rešeno, neki od brazilskih proizvoda, koji su zadržani, su otišli do krajnjeg potrošača u Kini – objasnio je Kvilti.
Kvilti je ujedno mišljenja, da iako postoji usporeni ekonomski rast u Kini, da je uveren da će njena potreba za govedinom ostati prilično jaka u narednih nekoliko godina.
Podaci iz Organizacije za meso i živu stoku Australije pokazuju da je Japan ove godine bio najveće australijsko tržište za izvoz govedine i teletine sa 120.000 tona, zatim sledi Kina sa 115.000 tona, Sjedinjene Države sa 112.000 tona i Južna Koreja sa 104.000 tona.
Kvilti očekuje da će Kina ili Koreja biti najveći kupac australijske govedine ove godine.
– Iako veliki deo australijski izvoz goveđeg mesa ide u Kinu, nemamo dovoljno dobru cenu na tom tržištu, ali ne sve po dobrim cenama – istakao je Kvilti.
Prema njegovim rečima, trenutna situacija, sa kojom se kineska ekonomija suočava, slična je onoj u Japanu 1990-ih.
– U Japanu je to bilo poznato kao izgubljena decenija, ali rekao bih da je to bila pronađena decenija u pogledu uvoza mesa, a Japan se zaista ’zaljubio’ u australijsku i američku govedinu. Dakle, iako je to bilo izazovno vreme za mnoge industrije, izvoz crvenog mesa iz Australije u Japan se udvostručio tokom te decenije, a cene su do kraja te decenije porasle za 40 odsto – naglasio je Kvilti.
Kao i u Japanu 1990-ih, štednja u kineskim domaćinstava je sada jedna od najvećih na svetu, te Kvilti smatra da će kineski potrošači to iskoristiti za održavanje određenog životnog standarda, što je podrazumeva značajnu potrošnju na hranu.
