U znak sećanja na 44. poglavara Srpske pravoslavne crkve, u Bajinoj Bašti je održana izložba „Portreti patrijarha Pavla“, Hadži Marka Vujičića, fotoreportera „Vesti“ i dugogodišnjeg urednika fotografije „Pravoslavlja“ Srpske patrijaršije.
U saradnji sa opštinom Mladenovac, Vujičić je pre nekoliko godina započeo ambiciozan projekat da ova izložba bude predstavljena u svim onim mestima u Srbiji i dijaspori gde je jedan od najomiljenijih srpskih patrijarha služio u određenom delu svog monaškog života.
Pisma iz Atine
Izložba sadrži 33 portreta patrijarha Pavla snimljenih u periodu od 2001. do 2008. godine, a autor izložbe objašnjava da je Bajina Bašta, odnosno obližnji manastir imala poseban značaj za potonjeg episkopa raško-prizrenskog i patrijarha srpskog.
– U godinama posle Drugog svetskog rata, tada jerođakon Pavle (Stojčević) je bio jedan od sabraće manastira Rača. Tu je služio sve do svog odlaska u Prizren, a zatim i u Atinu na postdiplomske studije. Koliki značaj je za njega imala ova srpska svetinja svedoči podatak da upravo zahvaljujući blaženopočivšem patrijarhu srpskom Pavlu manastir Rača ima deo moštiju Svetog kralja Dragutina – monaha Teoktista, koji je ktitor manastira Rače – ističe Hadži Marko Vujičić i dodaje da je narod ovog kraja veoma voleo patrijarha, a da se u mnogim kućama i dalje, poput ikona čuvaju razglednice sa njegovim potpisom.
– Dok je bio sabrat u Rači, patrijarh je voleo da razgovara sa verujućim narodom koji bi dolazio u manastir, ali i da obilazi okolna sela i priča sa meštanima. Iz poštovanja prema svakome od njih on je zatim, kada je otišao u Atinu na postdiplomske studije, imao običaj da im pošalje pismo ili barem razglednicu. S tom praksom je nastavio i kasnije kada je postao episkop raško-prizrenski, ali i patrijarh. On bi se u tim pismima zahvaljivao ne samo na prilozima manastiru ili Crkvi ili ukazanom gostoprimstvu, već bi znao da čestita velike Hristove, Bogorodičine i svetiteljske praznike. Čuo sam da mnoga domaćinstva i dalje čuvaju ta njegova pisma i razglednice – priča Vujičić.
Ovcama davao imena
Najbolje svedočanstvo o boravku patrijarha Pavla u manastiru Rača dao je njegov dugogodišnji prijatelj i duhovni učenik vladike Nikolaja Velimirovića, arhimandrit Jovan Radosavljević.
U knjizi „Sa patrijarhom Pavlom kroz život“, on otkriva mnoge nepoznate detalje u vezi sa životom u manastiru Rača, ali i mladog jerođakona Pavla jer su 1948. tu zajedno prešli iz manastira Blagoveštenje.
– Mnogo je lepih priča, ali i anegdota koje je arhimandrit Jovan otrgao od zaborava. U manastiru Rača je važio za „budilnik“ ostalim monasima jer je ustajao mnogo pre pet sati da bi svi stigli na vreme za jutarnju molitvu. On je od redovnih poslova u manastiru vodio brigu o ovcama i živini, ali i o vodenici. Svakoj ovci je nadenuo ime i često bi znao da sa njima ide na ispašu. Često je u vodenici znao da okupi sve monahe da bi uz pesmu podigli težak vodenički gornji kamen kako bi ga naoštrili za mlevenje žita i kukuruza. Vodenicu su naravno koristili i meštani okolnih planinskih mesta, a on je tada izmislio „kontrateg“ za konjske bisage tako što je koristio jedno rakljasto drvo koje je omogućavalo ravnomerno raspoređivanje džakova – priča Hadži Marko Vujičić samo jednu od nepoznatih detalja iz života „živog sveca“, patrijarha Pavla, tokom boravka u manastiru Rača.
Đakonija od krompira i krušaka
Hadži Marko Vujičić navodi i da je arhimandrit Jovan otkrio kako je patrijarh Pavle u Rači „zaobišao“ obavezu spremanja obroka.
– Patrijarh se „oslobodio“ te obaveze tako što je već prvi dan zajedno skuvao krompir i kruške. Pred ručak je monasima skrenuo pažnju da u manastiru ne treba trošiti mnogo vremena na „beznačajne stvari“ kao što su razna jela, pa zato treba da ručaju tako što će u isti tanjir najpre sipati krompir, a zatim i kruške – kao kompot. Jerođakon Pavle je za sledeći obrok pripremio projice sa kupusom tako što je sve sastojke pomešao i zajedno ispekao. Monasi su jedva uspeli da pojedu ovaj „specijalitet“ posle čega je brzo razrešen posla u kuhinji – prenosi Vujičić.
‘
Kamen vere
Otvarajući izložbu u galeriji Kultura u Bajinoj Bašti, kustos ove galerije i istoričar umetnosti Jasna Stanković istakla je da je patrijarh Pavle bio „kamen oslonca“ u teškom periodu za srpski narod.
– Patrijarh Pavle je bio na čelu Srpske crkve u najtežem periodu za narod i Crkvu. Ipak, ma koliko su ta vremena bila teška, a to su bile godine ratova i srpskog stradanja, on je bio kamen na koji smo se oslanjali, kamen stabilnosti i vere – istakla je Stankovićeva.
Na otvaranju izložbe, a kao zahvalnost za dosadašnju saradnju Bajine Bašte i Mladenovca, Zoran Jocić, član gradskog veća za kulturu ove opštine primio je prigodnu zahvalnicu.
Predavanja u Žiči
Posebno vredno pažnje je bilo nastojanje jerođakona Pavla da manastir Žiča postane prva monaška škola posle Drugog svetskog rata. Po povratku iz Prizrena gde je godinu dana predavao na Bogosloviji, 1951. godine u manastir stiže veći broj iskušenika i monaha, pa je Žiča zaista, pre manastira Preobraženja i Ostroga bila mala monaška škola na kojoj je otac Pavle, kao teološki obrazovan monah često držao časove iz Svetog pisma, Liturgike, Katihizisa, crkvenog pojanja…
