U Švedskoj godinama funkcioniše ilegalna mreža brutalnih uličnih borbi koje se snimaju i emituju milionima gledalaca širom sveta. Iako policija zna za njihovo postojanje, organizacija je nesmetano rasla i razvijala profitabilan biznis.
Reč je o projektu pod nazivom „King of the Streets” (Kralj ulica), o kojem je istraživačka emisija švedskog javnog servisa „Uppdrag granskning” izvestila u serijalu „Borilački klub”, dostupnom na platformi SVT plej (SVT Play). Na snimcima koji kruže Jutjubom i Instagramom vide se brutalne borbe bez pravila, često na betonu, uz prisustvo ekstremista i huligana iz više zemalja. Učesnici se tuku pesnicama i nogama u glavu, grizu, udaraju glavom, pa čak pokušavaju i da povrede oči protivnika.
Jedan od boraca, Poljak Adam Višnjevski, izjavio je za emisiju da rade „ono što publika želi da vidi” i da su „kao gladijatori – ako platite, uradićemo to”. Iako su u Švedskoj mečevi sa udarcima u glavu dozvoljeni samo uz posebnu licencu, ova organizacija je izgradila više izvora prihoda: oglašavanje na Jutjubu, prodaju robe i sopstvenu platformu za plaćeno strimovanje borbi.
Sve se, prema navodima emisije, odvijalo u Geteborgu, uz znanje lokalne policije. Šef policije u tom gradu, Maks Olson, priznao je da je problem godinama potcenjivan i da je policija bila „naivna”. Tek poslednjih meseci, tvrdi, fokus je usmeren na organizatore, a ne samo na učesnike.
Istraga je ukazala i na veze sa svetom borilačkih veština. Brend opreme „Askari” redovno se pojavjuje na snimcima i banerima. Prema dokumentima i tragovima uplata koje je analizirala redakcija „Uppdrag granskning”, ista osoba navodno stoji iza brenda „Askari” i organizacije „Kralj ulica”. „Askari” je demantovao formalnu povezanost i odbacio optužbe o vezama sa ekstremizmom, dok organizatori borbi nisu odgovorili na pitanja novinara.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ako se nasilje pretvara u zabavu za klikove i pretplate, a institucije godinama zatvaraju oči, problem više nije samo u učesnicima. Pitanje je kako je ovakav sistem mogao da opstane i ko je sve imao koristi dok su „gladijatori” krvarili pred kamerama.
Piše: Stefan Stojanović
