U času kada se austrijska ekonomija na ivici recesije, bori sa rastućom nezaposlenošću od 7,5%, inflacijom koja pritiska kućne budžete i računima za energiju višim za desetine procenata, elite su se u Beču okupile u Državnoj operi na „Opernbalu 2026“. Lože se plaćaju do 26.000 evra, što je u večernjim časovima 12. februara 2026. godine na ulici duž Ringštrase namamilo demonstranate, a između ovih što su na balu i ovih koji su na ulici, stoji većina austrijanaca sa realnim problemima.
Beate Majnl-Rajzinger (Neos), austrijska ministarka spoljnih poslova, sinoć je na Opernbalu odlučila da igra ulogu „zvezde večeri“ o trošku državnog budžeta, kao jedina članica vlade uzela je sopstvenu ložu čija cena je 26.000 evra, uz ulaznice i troškove protokola, da bi u njoj ugostila strane zvaničnice i dobila diplomatski foto-album za naslovnice, prenele su novina Hojte. Dok se građanima govori o „stezanju kaiša“, ona je, prema navodima medija, račun prebacila na budžet ministarstva .
Kako prenosi list Der Standard u svojoj infografici za društvene mreže, “obična” ulaznica košta 410 evra, vino ide od 100 do 250 evra, a i ono što bi trebalo da bude pristupačno i jeftinije su viršla 18 evra i malo pivo 15,50 evra. U vremenu kada mnogi u Austriji broje svaki evro, ovakav cenovnik ne deluje samo kao luksuz, već i kao poruka da postoje dve Austrije – jedna koja troši na balove i druga koja preživljava.
Der Standard navodi da su cene delom posledica inflacije i rasta troškova organizacije bala, ali to ne menja suštinu. Lože u gornjim redovima, prema istom izvoru, kreću se između 19.000 i 26.000 evra – suma koju veliki deo ljudi ne može ni da zamisli kao godišnji višak, a kamoli kao jednu večeru “društvene investicije”. Jer Opernbal odavno nije samo muzika, ritual i tradicija, to je i prostor umrežavanja, susreta politike i biznisa, dogovora koji se ne vide na fotografijama.
Upravo tu se otvara druga linija sukoba – protesti ispred opere. Na ulicama se okupila grupa mladih iz Komunističke omladine uz zastave Venecuele i Kube i parole poput „Nećemo ginuti za NATO!“. Bal je laka simbolična meta – sjajna scena za kamere – ali se stvarna kriza ne rešava urlanjem na crvenom tepihu. Ako je uzrok problema kombinacija visokih troškova života, energetske politike, tromih reformi i loših prioriteta, onda se odgovor nalazi u političkoj odgovornosti i merama koje menjaju život van zidova opere.
Posebnu pažnju privukla je holivudska zvezdaa Šeron Stoun, koja je prema prvim medijskim navodima, dobila napad panike zbog gužve i previše ljudi pri ulasku u Bečku državnu operu, počela da plače i da se guši i nakratko se povukla. ORF je kasnije naveo da je „u prvi mah“ bilo reči o napadu panike, kasnije je ta interpretacija potom ublažena i opisana kao preplavljenost utiscima.
Javnost je, prema reakcijama na društvenim mrežama, ogorčena jer smatra da je ovogodišnjim muzičkim otvaranjem narušena tradicija. Umesto očekivanog „visokog“ operskog tona, deo programa je doživljen kao zaokret ka mjuziklu i „zabavi za mase“, što su mnogi protumačili kao svesno razvodnjavanje identiteta manifestacije. Mreže su se ubrzo preplavile ljutitim komentarima i podsmehom, uz ocene da je početak bio „sramotan“, „žalosan“ i „strašan“, dok su pojedini korisnici direktno prozvali organizatore da su pretvorili simbol bečke kulture u marketinški spektakl.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Opernbal je ove godine pokazao koliko se tradicija može pogaziti kada postane kulisa za poruke i samopromociju. Ne radi se više samo o cenama i ložama, već i o tome da je čak i kodeks oblačenja- srž balske ceremonije – pretvoreno u scenu za demonstraciju. Pojedini gosti su umesto balskih toaleta i frakova, došli u odeći sa parolama o klimi, pretvarajući svečanost u političku pozornicu. U takvom miksu glamura i aktivizma, običan građanin ostaje samo publika koja plaća račun, jer Opernbal ne košta samo goste, već i državu. Angažuju se ogromni resursi bezbednosti i logistike od gotovo hiljadu policajaca i pratećih službi do dodatnih intervencija zbog protesta i obezbeđenja šireg centra grada. Kada se na jednom mestu spoje skupi šampanjac, umrežavanje elita i poruke za kamere, događaj prestaje da bude kulturna svečanost. Važno je napomenuti da svaku godinu prati i skandal od sumnji u malverzacije do pitanja ko tačno i kako profitira iza kulisa.
Piše: Nina Stojanović
