U Likseleu, u švedskoj pokrajini Vesterboten, biće potpuno zatvorena porodilišta od 29. juna do 10. avgusta 2026. godine. Prema zvaničnom saopštenju Region Västerbotten, oko 53 trudnice iz južnog Laplanda moraće da putuju dva sata do porodilišta u Skellefteau ili Umeu. Razlog je hronični nedostatak babica, a zabrana angažovanja privremenog osoblja samo je još jedan birokratski udarac sistemu koji se urušava.
Kako prenosi švedski javni servis ,,SVT“, avdelningschef Linda Langstrom otvoreno priznaje: „Teško je što moramo da zatvorimo.“ Iako je ovogodišnje zatvaranje kraće nego prošlog leta, kada je Liksele bio bez porođaja čak 14 nedelja, suština ostaje ista, švedska porodilišna nega pati od duboke strukturne krize. Problem nije u broju diplomiranih babica, već u tome što mnoge napuštaju profesiju zbog ogromnog opterećenja, iscrpljujućih smena i loših uslova rada. Umesto da zadrže iskusne kadrove, vlasti se oslanjaju na privremena rešenja koja su leti zabranjena, pa ruralna porodilišta postaju prve žrtve.
Već godinama se u Švedskoj ponavlja isti scenario, centralizacija zdravstva prema velikim centrima poput Umee, dok se manja porodilišta u Laplandu gasi tokom leta i praznika. Trudnice poput Madelen Hogman iz Likselea svedoče o nepotrebnoj brizi i dodatnom stresu, vožnja od 130 kilometara u poodmakloj trudnoći je rizik i prinuda. Region Vasterboten hvali se da su zaposlili dve nove babice, ali to ne menja činjenicu da sistem zavisi od kadra kojeg nema dovoljno.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U zemlji koja se hvali najnaprednijim socijalnim sistemom, porođaji postaju luksuz dostupan samo onima blizu velikih bolnica. Dok političari obećavaju reforme, babice odlaze, preopterećene, iscrpljene i nezadovoljne uslovima. Liksele je samo simptom: švedska porodilišna nega pokazuje ozbiljnu strukturnu slabost koju ni novac ni birokratija više ne mogu da sakriju.
Piše: Stefan Stojanović
