Kada se čuje da je EU odbila otvaranje klastera sa Srbijom, osećanje je ravnodušnost, jer je, zahvaljujući briselskoj političkoj klasi, evropski put Srbije pretvoren u farsu. Ono što je problematično je što put Srbije u EU sada podrazumeva odricanje od srpskih nacionalnih interesa kada su u pitanju problem Kosova i Metohije i odbrana Republike Srpske.
Ovako vest da će Srbija u junu, umesto otvaranja novih klastera po novoj metodologiji pregovora o pristupanju Uniji, Srbija dobiti međuvladinu konferenciju na kojoj će biti predstavljena nova metodologija pregovora i naredni koraci u procesu, komentariše istoričar Saša Adamović.
Brisel zainteresovan da Srbija prizna Kosovo, a ne da uđe u EU
– Ono zašta je Brisel zapravo suštinski zainteresovan je da nekako privoli Srbiju na nezavisnost Kosova i da se, kroz takozvane ustavne promene izvrši unitarizacija Bosne i Hercegovine. A pristupanje Srbije EU je, sa stanovišta Brisela na dugom štapu i zapravo nemoguća misija – kaže Adamović.
Svoj stav naš sagovornik obrazlaže trenutnom situacijom u Uniji, iz koje je nedavno istupila jedna od najmoćnijih država sveta – Velika Britanija. Uz to, sama Unija nalazi se na svojevrsnoj raskrsnici i ne zna se koji će se putem i pravcem kretati.
– Sve dok se to ne reši i neko o tome ne odluči, nikakvog proširenja EU neće biti. Izgleda da su u pravu svi oni koji tvrde da Srbija nikada neće ući u EU. Izgleda da je EU postala nekakav entitet izgubljen u vremenu i prostoru, nesposoban da artikuliše svoje interese – smatra Adamović.
EU izgubila identitet, traži to i od Srbije
Radujući se pobedi Džozefa Bajdena u SAD, vodeći antirusku politiku i tražeći od Srbije da se odrekne svog identiteta, EU se odriče sopstvenog identiteta i vrednosti koje su je nekada učinili velikom, dodaje on.
Tek kada se EU transformiše iz, kako Adamović napominje, nejasnog globalističkog identiteta koji ne vodi računa o tradiciji i istoriji evropskih naroda u „Evropu nacija“, mogla bi da postane privlačna za Srbiju.
– Danas je sve suprotno od toga, EU nije prostor kome treba da pripadamo. Srbija treba da ostane neutralna, da se oslanja na svoja dva velika strateška partnera, Rusiju i Kinu, da jača svoju ekonomiju i oružane snage i da dosledno vodi politiku zaštite nacionalnih i državnih interesa, a oni su u itekakvoj koliziji sa interesima Brisela i njegove političke klase, koja je na mnogim primerima pokazala, ne samo svoju nesposobnost, već pokazuje da je i budućnost EU pod velikim znakom pitanja – zaključuje Adamović.
Deset zemalja, članica Unije, nije dalo saglasnost da Srbija nastavi pregovore o pristupanju i umesto otvaranja klastera saglasilo se da se sa našom zemljom održi „eksplanatorna međuvladina konferencija“, što je, izgleda, eufemizam za prezentaciju na kojoj će biti predstavljena, već mnogo puta predstavljana nova metodologija pregovora o pristupanju.
Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Irskoj, Hrvatskoj i Bugarskoj zasmetalo je što Srbija, prema njihovom mišljenju, nije dovoljno napredovala u oblasti vladavine prava, ali i pitanje nedovoljne usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Ovu, slobodno se može reći sankciju, zvaničnici nabrojanih zemalja shvataju kao ohrabrenje Srbiji na njenom evropskom putu.
