Stručnjaci Saveta Evrope zatražili su od vlasti u Prištini da se uzdrže od upotrebe specijalnih policijskih snaga na severu Kosova i Metohije za obavljanje običnih policijskih zadataka i obezbede da takve snage budu raspoređene samo tamo gde je to neophodno i u bliskoj saradnji sa Kforom i Euleksom.
U izveštaju pravnih stručnjaka Saveta Evrope o usklađenosti pravnog sistema tzv. Kosova sa standarima SE od prištinskih vlasti traži se da bez daljeg odlaganja sprovedu odluku suda o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani, kao i da odustanu od protivljenja fomiranju Zajednice srpskih opština i da „u dobroj veri“ stupe u pregovore o njenom osnivanju.
U izveštaju, koji su sačinili Tomas Markert i Spiliopoulu Akermark u sklopu procedure razmatranja zahteva Prištine za članstvo u SE, koji je podnet 12. maja 2022. godine, navodi se da u slučaju „nasilnih i nelegalnih protesta ili blokada puteva, kosovske vlasti favorizuju brzu i nasilnu upotrebu specijalnih snaga kako bi ponovo uspostavili javni red, čak i ako postoji veliki rizik da će upotreba policijske sile dovesti do masovnog nasilja i masovnog krvoprolića“.
U izveštaju stručnjaka, koji su krajem septrembra boravili na KiM, ukazuje se da je nakon ostavke srpskih policajaca, povećana tendencija raspoređivanja specijalnih policijskih jedinica na severu KiM i napominje da su „svi međunarodni posmatrači saglasni da je njihovo prisustvo postalo preterano i da dovodi do tenzija sa stanovništvom na severu“.
Stručnjaci SE, međutim, ocenjuju da takvo prisustvo ponekad može biti opravdano, kao u slučaju napada „naoružanih grupa“, kao što se, kako tvrde, dogodilo 24. septembra.
Oni su od prištinskih vlasti zatražili da „bez daljeg odlaganja sprovedu presudu Ustavnog suda u slučaju Visoki Dečani“, kojom je odlučeno da 24 hektara spornog zemljišta pripada ovom manastiru.
„Ovu presudu su kritikovali političari i, uprkos ponovljenim apelima međunarodne zajednice, nije sprovedena. To je jasno kršenje vladavine prava. Kosovske vlasti treba da bez daljeg odlaganja sprovedu presudu Ustavnog suda u slučaju Visoki Dečani“, navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se da je pitanje osnivanja ZSO bio glavni izvor tenzija između Beograda i Prištine i ističe da „mogućnost osnivanja takvog udruženja nije opšti zahtev koji proizilazi iz standarda Saveta Evrope“, ali da je „u slučaju Kosova“, to njegova međunarodna obaveza i da se čini da je to neophodno za smanjenje tenzija.
„Stoga se preporučuje da kosovske vlasti odustanu od protivljenja uspostavljanju ZSO i u dobroj veri stupe u pregovore o mogućem statutu takvog udruženja koje bi moralo da u potpunosti bude u skladu sa kosovskim pravnim poretkom“, navodi se u izveštaju.
Kada je reč o ratnim zločinima, ističe se da je Parlamentarna skupština SE već identifikovala zaštitu svedoka kao veliki problem za suđenja o ratnim zločinima.
U ključnim zaključcima navodi se da je pravni okvir na KiM bio pod jakim uticajem međunarodne zajednice i da ovaj uticaj svakako doprineo tome da su, kako se tvrdi, pravne odredbe generalno u skladu sa međunarodnim standardima, „ili, kao što je slučaj sa Ustavom, da prevazilazi ove standarde“.
„To, međutim, ne znači da nema problema u pogledu implementacije standarda u praksi“, napominje se u izveštaju.
Ocenjuje se da su ti problemi delimično slični onima sa kojima se susreću u drugim zemljama u regionu, ali su delom i problemi zbog specifične situacije na KiM i tenzija između većine građana na KiM i Srba na KiM.
Navodi se da bi povećana saradnja sa Savetom Evrope mogla da doprinese poboljšanju situacije.
Kada je reč o standardima demokratije SE, navodi se da se „Kosovo može smatrati funkcionalnom parlamentarnom demokratijom“ i da generalno obezbeđuje nivo lokalne samouprave generalno u skladu sa standardima SE.
Vlasti u Priištini pozivaju se da u potpunosti poštuju nezavisnost pravosuđa, nastave napore na reformi pravosuđa, preduzmu neophodne korake kako bi se osiguralo da se imovinski zahtevi izbeglica i interno raseljenih osoba rešavaju u razumnom roku, kao i da nastave napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
