Krajiško Bućačko društvo iz Liverpula bilo je domaćin turnira u Rosmoru, gde su se na imanju crkve Svetoga Georgija iz Kabramate takmičile 24 ekipe iz cele Australije.
Rajko Gagić, poreklom iz Islama Grčkog, nezamenjiv je u organizaciji, a pomagali su mu Tihomir Oliverić i Srećko Gagić kao i ostali članovi društva.
Našli su ovi vrli ljudi način i vreme da nostalgiju i tugu za zavičajem ublaže druženjima na turnirima i da ne daju da tradicionalnu igru bućama zaborav prekrije. Najboqi dokaz za to je ekipa iz Brizbejna koja je bila najmlađa na turniru. Među mladićima iz Brizbejna je Vladimir Pavić koji želi da sačuva vekovnu tradiciju iz Dalmacije.
– Igra nije komplikovana, niti posebno naporna, a druženja su lepa i zanimljiva kao i putovanja i gostovanja. Srećemo naše ljude iz naših starih krajeva – kaže za „Vesti“ Vladimir.
Na terenu okupilo nekoliko stotina igrača i navijača, ali i znatiželjnika i onih koji su došli da se druže. Odzvawali su izrazi koji su uobičajeni u ovoj igri: „Kratka, jaka, valjaj iz čista, vrag joj sreću, tuci bulina, dobra, ajme meni, pogodi bulina i naša partija“…
Po završetku prvog dela turnira pošlo se na ručak, a prota Đuro Đurđević je blagoslovio trpezu i pohvalio ekipe što drže do tradicije i običaja svoga kraja.
– Manje je važno ko će da pobedi. Važnije od svega je da su braća zajedno, da se poštujete i nastavljate to naše zajedništvo koje nam je uvek potrebno. Ostanite u bratskoj ljubavi i budite dostojni naslednici predaka. Manje je važno i ko je iz kog kraja došao, ni danas svi ne živite u istom gradu, ali opet smo zajedno – poručio je prota Đuro.
Rajko Gagić sa svojom ekipom godinama ugošćava druge timove, ali i odlaze u goste. Sa žaljenjem nam je ispričao da ove godine nije došla ekipa iz Kanbere jer su imali smrtni slučaj člana Duće Zeca uoči samog polaska na takmičenje. A ponosan je Rajko što su došle ekipe iz Brizbejna, Melburna i Vulongonga.
– Više od 20 godina održavamo turnir i plaćamo boravak gostujućih ekipa u hotelskom smeštaju. Isto je kada mi odlazimo na gostovanje. Ove godine dogovorili smo se da i familije prisustvuju, pa su tu i naše žene i deca koji uživaju u druženju na lepom mestu i vremenu. Ja 20 godina ni jedan dugački vikend nisam proveo s porodicom jer tada uglavnom planiramo turnire. Puno mi znače moji pomoćnici koje nazivam leva i desna ruka,Tihomir Oliverić i Srećko Gagić kao i drugi članovi našega društva iz Liverpula – priča nam Rajko.
Šampion „Aleksa Šantić“
Finalno takmičenje moralo je da se održi pod reflektorima, a prvak je „Aleksa Šantić“. Vicešampion je „Srbija“, treće mesto je zauzela ekipa „Benkovca“, a četvrto „Mrkelino jato“.
Dogodine na Zlatnoj obali
Postoji želja svih društava da se naredne godine održi turnir na Zlatnoj obali, da se predstave i tamošwem narodu. Rajko kaže da bućanje neće biti ugroženo. Ima mlađih igrača, ali je ovog puta veći deo njih otišao u lov po lepom vremenu.
– Sreća nam je i što nam crkva daje ovaj prostor. Iskoristio bih ovu priliku da obavestimo naše prijatelje da u oktobru idemo u Melburn, pa ih pozivam da nam se jave i pridruže – kaže Rajko, a Tihomir Oliverić kaže da se trudi s prijateljima iz bućarskog društva da se bućanje omasovi i dobije na važnosti, jer je uvek lepo druženje.
