Grupa Srba iz Teksasa poslednjih pola godine vodi bitku kako bi se iz Spomen-parka Bašta nade u Hjustonu, posvećene sećanju na Holokaust, uklonili ili barem izmenili podaci sa table na kojoj se navodi da je u koncentracionom logoru Jasenovac stradalo „između 42.000 – 50.000“ Srba i da je u ovom logoru ubijeno „oko 100.000 ljudi“.
Istrebljenje naroda
Bašta nade je deo projekta sećanja na žrtve holokausta iz Drugog svetskog rata, a na Spomen-ploči koja govori o logoru Jasenovac navedeno je reč o kompleksu koncentracionog logora koji je na brutalan način i terorom kontrolisala lokalna fašistička organizacija Ustaše.
– Blizu 100.00 ljudi je tamo ubijeno. Blizu 20.000 dece srpske, jevrejske, romske, muslimanske i hrvatske nacionalnosti tamo je izgubilo živote – deo je teksta sa ploče gde se navodi da je u Jasenovcu stradalo između 45.000-52.000 Srba, između 12.000-20.000 Jevreja, između 15.000-20.000 Jevreja i između 5.000-12.000 muslimana i Hrvata.
– Nažalost, taj kamp je bio jedan od više od 44.000 logora i zatvora koje je ustanovila nacistička Nemačka i njeni saveznici tokom Drugog svetskog rata – navodi se na kraju teksta.
Za Vladana Ivkovića, predsednika Udruženja Srba Teksasa na ovoj tabli je previše spornih podataka zbog čega bi morala ili da se ukloni ili da se tekst prilagodi istini.
– Nije sporno samo to što se minimalizuje broj ubijenih Srba, odnosno što se prihvatio narativ Hrvatske o broju stradalih u Jasenovcu, već i što proizilazi da je to delo pripadnika „ustaša“, a ne deo projekta i zvanične politike Nezavisne države Hrvatske o istrebljenju jednog naroda, srpskog, kao što je to bio slučaj i sa nemačkim „konačnim rešenjem“ kada je reč o Jevrejima. Takođe, ustaše nisu bile nikakva „fašistička organizacija“ već jedna od legitimnih oružanih formacija te Hrvatske – ističe Ivković.
Institucionalna ofanziva
Objašnjava da je Udruženje Srba Teksasa nastalo pre samo nekoliko dana zato što su prethodno, bezuspešno, Srbi iz ove američke države samostalno pokušavali da isprave nepravdu, a onda su shvatili da je to moguće samo ukoliko krenu u „institucionalnu borbu“.
O ovom skandalu putem društvenih mreža prvi su obavestili Srbi koji su bili na otvaranju Spomen parka na kome je govorio i predstavnik hrvatske ambasade u SAD.
– Kada su videli šahovnice i ono šta piše na tabli sve su slikali i počeli da šalju preko društvenih mreža. Iskreno, bili smo zaprepašćeni, a onda smo odlučili da pokušamo da ispravimo ovu nepravdu. Odmah smo se obratili gospođi Rozaliji Džerome, osnivaču i predsednici Udruženja za sećanje na holokaust koja je i osnivač i Bašte nade. U prvom odgovoru izvinila se zbog pogreške i obećala da će ili ukloniti brojke ili tekst prepraviti tako da se ne zna tačan broj ubijenih u Jasenovcu. Međutim, pošto se mesecima ništa nije događalo ponovo smo joj pisali i naveli da očekujemo da će ispuniti obećano do 22. marta. Ali, od tada nam ne odgovara na mejlove – priča Ivković.
Poručuje da neće odustati sve dok se tekst na tabli ne promeni.
– Nećemo odustati. Shvatamo da je naša snaga mala, ali nećemo odustati. Naši preci nam zabranjuju da prihvatimo da nam se pred očima dešava revizija istorije i relativizacija srpskog stradanja u Jasenovcu – kaže Ivković koji poziva sve institucije i pojedince da im pomognu u ovom naporu.
Podrška Grajfa
Vladan Ivković kaže da su do sada pisali na više desetina adresa, uključujući sveštenstvo SPC u SAD i nadležnog vladiku, episkopa novogračaničko srednjozapadnoameričkog Longina. Od svih adresa na koje su se Srbi iz Teksasa do obratili i tražili podršku, priključili su im se za sada samo generalni konzul Srbije Damjan Jović i profesor Gideon Grajf koji su pisali direktno osnivaču Bašte sećanja.
Bašta nade
Projekat Spomen-parka Bašta nade je, kaže Vladan Ivković, planiran već duže vreme, ali je realizovan krajem prošle godine zbog pandemije korona virusa.
– U početku je projekat predvodio Aleks Polak, Jevrejin iz Hjustona, čiji je otac stradao u Jasenovcu, a čije namere i tumačenje jasenovačkih zločina, po pričama lokalnih Srba s kojim se susretao, nisu bile protivne istini. Međutim, on je u međuvremenu umro i projekat su preuzeli drugi – kaže on.
