Nakon usamljenih i siromšnih baka Radmile Tošić iz Kuzmičeva na Goliji i Danice Veljović iz Popa na Pešteru i teško bolesnog ratnika sa Košara Miloša Jovanovića, žitelja zabitog sela Troštice kod Novog Pazara, kojima je od našeg čitaoca i dobrotvora V. A. iz Sidneja nedavno stiglo po 350 australijskih dolara, radovala se, poslednjih dana januara, još jedna usamljena i teško bolesna starica sa Peštera, Marta Kopilica iz zaseoka Plana na samoj granici Srbije i CrneGore, trenutno privremeno smeštena u novopazarskom domu za stare, i njoj je od ovog velikog čoveka stiglo 350 dolara.
Oronula kuća
Nakon godina patnje u hladnoj, čađavoj i tamnoj sobici oronule straćare na periferiji pešterskog sela Plana, „sakrivenog“ u zabiti na samoj granici Srbije i Crne Gore, teško bolesna baka Marta, koja nema nikoga svoga, konačno je, nakon nekoliko apela u „Vestima“ i na portalu „Ljudske sudbine“ humanitarca Hida Muratovića, iz sjeničke bolnice, gde je provela skoro dva meseca, prebačena u novopazarski dom za stare gde, delimično oporavljena i okružena pažnjom osoblja, u toplom i bez straha od gladi i studi, provodi zimske dane. Ljubaznošću uprave ove ustanove omogućeno nam je da posetimo baku Martu da na kratko popričamo sa njom i da joj uručimo donaciju iz Sidneja.
U mom kućerku sa zemljanim podom, četrdeset kilometra udaljenom od Sjenice, nisam imala svetlo, ni vodu, ni kupatilo, niti sam mogla da vidim bela dana, moj život bio je kao u grobu, samo tuga i patnja, ne znam hoću li se tamo vratiti ili će me negde trajno smestiti, volela bih da ostanem ovde u Novom Pazaru, ovako staroj, bolesnoj i nemoćnoj nema mi više života u mojoj Plani gde sam vek provela u bedi, samoći i nemaštini, ne znam uopšte kako sam opstala i kako sam još u životu – priča starica i puno se zahvaljuje dobrotvoru V. A. i drugima koji su joj poslednjih meseci slali pomoć.
Bog sve vidi
Bog neka ga čuva i nagradi njegovu dobrotu, želim mu svaku sreću u životu, a najviše dobrog zdravlja, dok me nisu posetili Vesti i humanitarac Hido Muratović niko nije znao ni da postojim, tek nakon tekstova o mojim nevoljama, počela je da mi pristiže pomoć koja mi mnogo znači, da nije bilo njihove posete ne bih nikada stigla do sjeničke bolnice i do ovog doma, da sam ostala sama u Plani bila bih već pokojna, smrzla bih se u snegu ili bih skapala od gladi – priča starica.
Baka Marta se nije udavala, ostala je u zabitoj Plani, na svom kućnom pragu, da u bedi i sirotinji čuva bolesnu majku, nakon majčine smrti tri decenije živela je sama, bez penzije, zdravstvenog osiguranja i socijalne pomoći, bez ikoga svoga, samo povremeno posećivao je rođak Radivoje iz susednog sela.
Bila sam mlađa i zdravija, pa sam se nekako snalazila, malo nadničila, malo tragala za šumskim plodovima, izlazilo je za hleb i lekove, sada sam ostarela i obolela, nemoćna sam da sama brinem o sebi u selu iz koga su gotovo svi otišli, u nekada brojnoj Plani ostalo nas je još petoro i svi smo bolesni i stari – priča Marta.
Nema primanja
Kakva će biti dalja sudbina ove starice saznaćemo na proleće, postoje dobri izgledi da, iako nema nikakva primanja, niti imovinu, za stalno ostane u domu za stare, gde god da bude njoj će trebati pomoć humanih ljudi, u našim narednim tekstovima zainteresovane čitaoce obavestićemo kako mogu da joj pomognu i šta joj je najpotrebnije.
Pomoć Izeti
Naš anonimni čitalac iz Sarbrikena u Nemačkoj godinama, na svoj način, češće i u manjim iznosima, pomaže starima, bolesnima, nemoćnima i siromašnima u Raškoj oblast – Sandžaku, svoju prvu donaciju u ovoj godini, u iznosu od 20 evra, namenio je samohranoj majci Izeti Tutić iz Tutina o čijim nevoljama smo nedavno pisali. Iako joj njegova pomoć ne može mnogo promeniti život, Izeta mu je puno zahvalna, jer joj i samo saznanje da nije sama, a često i samo vebalna podrška, mnogo znače. Donaciju će potrošiti na svog sina Ilhana, đaka-prvaka kome će kupiti potrebne knjige i deo đačkog pribora, dobrotvoru se puno zahvaljuje.
