Beograd i Priština pokušavaju da raspetljaju kosovski čvor već 11 godina, a događaji koji su za nama signaliziraju da nas čeka „vruć“ novembar i period u kojem će međunarodna zajednica insistirati da se davno započeti posao privede kraju, piše „Blic“.
Kako “Blic” navodi, dokument Nemačke i Francuske, koji očigledno nije samo još jedan non-pejper u nizu, i sve frekventnije uključivanje Vašingtona u razgovore samo su deo slagalice iz koje se vidi da najmoćnije zemlje EU i SAD gube strpljenje i da žele da stave tačku na zamrznuti konflikt.
Kada se tome doda da se Kfor na Kosovu uveliko sprema za 1. novembar kada je dan D za preregistraciju vozila, jasno je da je pred nama turbulentan završetak godine kada je u pitanju rešenje kosovskog problema.
Kriza u Ukrajini svima otvorila oči
Dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije počeo je u martu 2011. godine. Dve godine kasnije, 2013, potpisan je Briselski sporazum, najvažniji dokument sačinjen između dve strane, ali je on potpuno zaživeo samo – na papiru. Za to vreme, navodi „Blic“, na površinu su izranjala mnoga rešenja: dve Nemačke, razgraničenje, a najnoviji dokument koji je stavljen na sto za jednu stranu podrazumeva stolicu u UN a za drugu ubrzan ulazak u EU.
Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kaže da je evidentno da EU i SAD rade na ubrzanju dogovora oko Kosova jer bi to otvorilo perspektivu Beograda za članstvo u EU.
– Kriza u Ukrajini je otvorila svima oči, vide da je situacija nestabilna i da je bolje da Srbija bude u EU a ne van nje. Ako to želi, onda bi trebalo da usledi ponuda kojom bi i naša zemlja bila zadovoljna, a ne samo Kosovo. Bilo bi bolje da uključe Srbiju iako nije savršena, kao što to nisu bile ni Bugarska, ni Rumunija, ni Hrvatska – ističe on.
Zečević podseća da je Beograd u procesu pristupanja EU već 22 godine.
– I onda stigne predlog koji zahteva od Srbije velika odricanja i zauzvrat nudi daleku perspektivu o članstvu 2033. godine, a Kosovu predviđa da dobije sve sto nije dobilo od proglašenja nezavisnosti – napominje Zečević.
Upravo je taj dokument prvi faktor koji ukazuje da Berlin i Pariz, koji drže kormilo EU, ne žele da gledaju sadašnje stanje. Spominjani papir se prvo pojavio kao „medijski spin“ pa kao non-pejper, pa je Nemačka demantovala da je umešala prste, ali je onda nedelju dana kasnije priznala da ipak stoji iza ove „nepristojne ponude“.
“Blic” podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio njegovo postojanje, i precizirao da se Srbiji nudi ubrzano članstvo i moguća ekonomska korist ukoliko ne bude blokirala članstvo Kosova u međunarodnim institucijama. Naglasio je i da u ovom trenutku ne postoji volja državnog rukovodstva da prizna nezavisnost Kosova.
Sve češći pozivi iz Vašingtona
“Blic” navodi da je pre nego što je Nemačka potvrdila da su njeni zvaničnici potpisnici dokumenta koji je uzburkao javnost, na scenu stupila Amerika. Državni sekretar Entoni Blinken je prošle nedelje razgovarao prvo sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, pa sa Vučićem.
Visoki američki zvaničnik je ove razgovore nazvao „produktivnim“, i otkrio da su diskutovali o značaju bilateralnog partnerstva i, kako je napisao „kontinuiranoj posvećenosti Srbije evropskim integracijama i regionalnom miru i stabilnosti“.
Nije teško zaključiti da i SAD želi da vidi ubrzanje dijaloga, kao i da bi njihova podrška za Šolc – Makronovom planu dala dodatnu težinu. Raniji slučajevi mešanja SAD u momentu kriza govore u prilog tome, poslednjih meseci varnice su uspešno smirivane onog momenta kada se u dogovore uključivao specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar. To je bio slučaj, na primer, u smirivanju tenzija oko uvođenja reciprociteta.
Dan D: 1. novembar
Upravo te tenzije, navodi „Blic“, treći su faktor koji strani zvaničnici imaju na umu kada rade na ubrzanju dijaloga. Poučeni iskustvom od pre dva meseca, pripadnici Kfora već nedeljama vežbaju razbijanje blokada, došlo je oko 1.000 novih pripadnika.
Približava se 1. novembar, do kada treba da bude završena preregistracija vozila sa srpskim tablicama akronima gradova na Kosovu. Ovaj rok je dat nakon dogovora i spuštanja tenzija nastalih jer je Vlada u Prištini najavila da će početi primenu reciprociteta prema Beogradu oko registarskih tablica iz Srbije i ličnih karata.
Srbi sa severa Kosova su onda reagovali postavljanjem blokada, ali je uz helikopter diplomatiju EU i SAD došlo do dogovora koji podrazumeva da Beograd ukida dokumenta za vlasnike ličnih karata koje su izdale prištinske institucije, dok ih Priština neće uvoditi za građane sa srpskim ličnim kartama.
