Novo u nizu uslovljavanja Srbiji stiglo je iz Evropskog parlamenta (EP), od poslaničke grupe socijaldemokrata koja je objavila da Evropska unija ne može da nastavi pregovore o članstvu sa Srbijom ukoliko se Beograd ne uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije.
Socijaldemokrate, druga najbrojnija poslanička snaga u Evropskom parlamentu, pronašle su povod za ovaj stav u potpisivanju plana konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije u Njujorku.
Snimak na koma šefovi diplomatije dve zemlje Nikola Selaković i Sergej Lavrov potpisuju dokument na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, evropske socijaldemokrate objavile su na Tviteru uz svoje saopštenje. Preko iste društvene mreže oglasio se i poslanik socijaldemokrata iz Hrvatske Tonino Picula koji je prokomentarisao da je to potpisivanje „veoma razočaravajuće od države koja teži da se pridruži EU“.
Sledimo svoj interes
Ovo uslovljavanje Srbije zamrzavanjem pristupnih pregovora sa EU diplomata Zoran Milivojević vidi kao neumesno.
– Srbija ovim potpisom u Njujorku ništa nije učinila na štetu odnosa s bilo kojom trećom zemljom. Tu se radi isključivo o njenim odnosima sa Ruskom Federacijom, a druga je stvar što je kod njih sada prevagnuo taj geopolitički interes. Srbija sledi svoje interese i jasno se izrazila povodom ukrajinske situacije glasanjem u UN i svojim principijelnim stavom koji je predsednik Aleksandar Vučić izneo u Njujorku – navodi Milivojević.
Ta vrsta pritiska je, prema njegovim rečima, ipak specifična, ali i pored toga Milivojević naglašava da Srbija treba da sledi svoje interese.
– Nema nikakve šanse da pritiscima i nametanjima rešenja Beograd promeni stav. Srbija ostaje principijelno na pozicijama koje su već iznete, da sledi svoje interese koji ne dovode u pitanje odnose sa trećima zemljama – zaključio je Milivojević.
Rizik i za Evropu
Ipak, on ne očekuje da će EU zamrznuti pristupne pregovore sa Srbijom. Bez obzira što se pritiscima priključila socijaldemokratska grupacija u Evropskom parlamentu, Milivojević smatra da je interes EU da ne povećava suprotnosti u ovoj situaciji.
– Dokaz tome je poziv Srbiji za učešće na prvom samitu Evropske političke zajednice 6. oktobra u Pragu. Pritisak će biti sve veći, ali se neće Srbija odstranjivati zato što je to rizik i za samu Evropsku uniju. U ovom regionu ne može se ništa bez Beograda. Srbija je za EU važna geopolitički i geostrateški i mislim da neće rizikovati da je skrajnu – zaključuje Milivojević.
Horske optužbe
Preteća poruka iz dela EP je stigla posle niza oštrih reakcija zbog potpisivanja plana konsultacija između Beograda i Moskve. Izvestilac EP za Kosovo Viola Fon Kramon potpisivanje je nazvala „ozbiljnim skandalom“ ocenivši da srpski put ka EU ne vodi preko Moskve, te da je to možda signal da se pregovori zamrznu.
Portparol Evropske komisije Peter Stano poručio da je EU ozbiljno zabrinuta, a izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik smatra da je reč o „udarcu na proces pridruživanja Zapadnog Balkana Uniji. Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil rekao je da Vašington očekuje objašnjenje Srbije kakav je to dokument potpisan u Njujorku.
Tehnički sporazum
Ministar Selaković je objasnio da je potpisani sporazum tehnička stvar, koja se sprovodi od 1996. godine, a da je reč o planu konsultacija o bilateralnim odnosima i multilateralnim aktivnostima, u kome nema bezbednosne politike.
– Konsultujemo se sa svima, čak i sa onima sa kojima su naši stavovi potpuno suprotni – kazao je Selaković.
Njegov lični stav je da je Srbija mogla i da odbije da potpiše sporazum, ali da u njemu ne vidi ništa suštinski sporno zbog čega bi saradnja Srbije i Rusije na tom planu trebalo da bude prekinuta.
– Što se mene lično tiče, Vlada je svakako u prilici da zbog ovakvih situacija i odnosa odbije takav plan, ali ne vidim ništa suštinski sporno u tome, pogotovo kad ga napadaju oni koji ga nisu uopšte videli – rekao je Selaković koji u svemu vidi potragu za „dovoljnim razlogom“ da se Srbija napadne ili stalne pokušaje da se disciplinuje na druge načine.
Mađari odlučuju na referendumu
Mađarski premijer Viktor Orban u parlamentu je najavio raspisivanje referenduma o sankcijama Rusiji. On je ocenio da su te sankcije nanele štetu njegovoj zemlji, ali da bi vlada koju predvodi možda uspela da obezbedi da Mađarska izađe iz krize još jača.
– EU često optužuje Mađarsku da krši evropske vrednosti, ali najviša evropska vrednost je demokratija. O sankcijama su odlučivale briselske birokrate i evropska elita. One nisu usvojene u demokratskom procesu. Od građana evropskih zemalja nije zatraženo mišljenje, iako oni plaćaju cenu sankcija – rekao je Orban i upozorio da će Evropa najgore proći ako se situacija ne promeni.
On je, između ostalog, ocenio da je lokalni sukob između Rusije i Ukrajine, zbog sankcija zapada postao globalni ekonomski rat koji preti da uruši evropsku i globalnu ekonomiju.
Izjašnjavanje građana Austrije o sankcijama Rusiji na referendumu zatražio je i šef Slobodarske partije Austrije Herbert Kikl, ocenivši da bi Beč trebalo da prati primer Budimpešte.
On je istakao da je neodgovorna austrijska vlada odobrila sankcije smišljene u Briselu, a da ceh kroz poskupljenja plaćaju građani svojim blagostanjem i socijalnom sigurnošću.
– Očigledno sankcije štete više Evropi i Austriji nego Rusiji, koja rekordnim rastom cena energenata beleži rekordne prihode, a rat u Ukrajini time nije zaustavljen – kazao je Kikl.
Njegova stranka je prošle nedelje podnela zahtev parlamentu za održavanjem referenduma, koji je odbijen glasovima svih ostalih parlamentarnih partija.
Evropa ćuti o proterivanju Srba iz Hrvatske
Lider socijalista Ivica Dačić je nabrojao niz situacija na štetu Srbije na koje Brisel ne reaguje, osim kad treba pretiti Srbiji.
– EU ćuti na najnovije rezultate popisa u Hrvatskoj, gde se nastavlja proterivanje Srba (u poslednjih 10 godina broj našeg naroda u toj zemlji smanjio se za trećinu). Ćuti i na zahteve za revizijom Dejtonskog sporazuma, gde se traži ukidanje Republike Srpske. Ćute i kad ministarstva spoljnih poslova Albanije i Kosova potpisuju sporazume kojima se predviđaju zajednička diplomatska predstavništva i pomoć u priznavanju Kosova – naveo je Dačić.
Lider SPS-a istakao je da EU i Zapad jedino reaguju kada treba pretiti Srbiji. On je naveo i primer pretnji zbog plana konsultacija dva ministarstva spoljnih poslova, Srbije i Rusije.
