Zahtev da se sa četiri srednjovekovna pravoslavna manastira pod zaštitom Uneska pokazuje bezobrazluk Prištine, koja ovu temu pokušava da preseli na politički teren.
– Ovo što rade je samo drugačija taktika iste strategije. To je drukčiji pristup nego 2015. godine, kada je tzv. Kosovo bezuspešno pokušalo da postane članica Uneska, ali su tada doživeli fijasko. U ovom pismu stoji da taj neuspeh ne bi smeo da bude trajna kazna za Kosovo. Pokušavaju da idu drugim putem – da prethodno stvore uslove da taj njihov pokušaj dobije na kredibilitetu i da promene odnos prema našem kulturnom nasleđu, pre svega ovim spomenicima koji su u opasnosti i da se uvaži činjenica koju stalno navode da oni mogu jedini da čuvaju to nasleđe – objašnjava Tanasković, koji je uveren da pokušaj Prištine nema šansu da uspe.
– To je kontinuitet vlasti Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i ja bih to krstio kao bezobrazluk – smatra bivši ambasador Srbije pri Unesku, ukazujući da je problem kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji političkog karaktera.
– Sve je u njenoj senci, stanje na terenu je u vezi sa političkim odnosima. Oni pokušavaju da iz jedne nelegalne situacije, jer su nelegalni kao država i nisu priznati, kao i iz svog skandaloznog odnosa prema srpskom kulturnom nasleđu izdejstvuju nekakvo priznanje na međunarodnom planu i da ubede Unesko da će oni biti ti koji će voditi računa – kaže ugledni filolog i diplomata.
On smatra da je Srbija, uslovno rečeno, u dobroj poziciji.
– Treba uporno raditi, jer je kredibilitet vlasti na KiM tokom prethodnih godina toliko narušen, njima je ostala samo gola politička podrška država koje zbog svoje nemirne savesti i dalje podržavaju tu kriminalnu vlast u Prištini – naglašava Tanasković.
Prema njegovim rečima, ne treba biti ekspert pa videti da vlasti u Prištini permanentno opstruišu dijalog.
– Oni ga ne žele. Čim dođete do ozbiljnijih stvari, pre svega stvaranja Zajednice srpskih opština, oni to ne žele. Odbijali su da se pitanje srpskog kulturnog nasleđa uključi u razgovore u Briselu, jer njih zanima samo nezavisnost Kosova, koju bi navodno Srbija trebalo da prizna. Sada, međutim, vide da bi eventualno uvlačenje ove teme moglo da pomogne da se to zamagli – ističe Tanasković.
Osvetliti stradanje Srba
Govoreći o izveštaju o stradanju Srba u Sarajevu tokom rata u BiH, Tanasković ističe da je taj izveštaj sačinila nezavisna međunarodna komisija , kao i da se u njemu ukazuje na razmere stradanja Srba u tom gradu.
– Taj izveštaj nastoji da koriguje sliku koja postoji i mogao bi imati značaj. Sada mora da se radi na prodiranju te istine u međunarodnoj zajednici i tada bi to moglo da ima značaja u smeru stvaranja objektivne slike o zbivanjima tokom rata – kaže Tanasković.
