Premijer Entoni Albaneze je otvorio Samit o zaposlenju i obuci u četvrtak u Kanberi, obećanjem da će država uložiti 1,1 milijardu dolara za obuku, kroz besplatne stručne kurseve na “tejfovima“ (TAFE) za 180.000 Ozija.
Takođe, najavio je i paket za poboljšanje uslova pregovora o platama na radnom mestu u okviru industrija.
Dodatna besplatna mesta na školama za sticanje kvalifikacija (TAFE) otvoriće se do početka 2023, kao deo novog paketa obuke, koji će biti finansiran od strane savezne, državnih i teritorijalnih vlada.
Ideja je da Australijanci steknu neophodne veštine kako bi se lakše zaposlili, pre svega u industrijama od nacionalnog značaja, koje trenutno kubure sa nedostatkom radne snage.
Od 180.000 mesta, 60.000 je novih, a ostatak su postojeća mesta koja će sada biti besplatna, iako prvobitno to nije bilo predviđeno.
– Želimo da vidimo više građana koji stiču veštine potrebne za pronalaženje dobrih poslova, u oblastima od nacionalnog prioriteta – istakao je Albaneze.
Samit koji je okupio velike industrijalce, unije poslodavaca, predstavnike sindikata i vlade australijskih jurisdikcija, uspeo je da postigne konsenzus među grupama poslodavaca i sindikata o potrebi da se pojednostavi sistem pregovaranja.
Vlada se po tom pitanju opredelila za “srednji put“, obećavajući da će dozvoliti kolektivne pregovore za poslove sa više poslodavaca u istoj industriji, bez “mešanja“ u sposobnost pojedinačnih preduzeća da se direktno bave svojim zaposlenima ukoliko to izaberu.
Australijski savet zanatskih sindikata (ACTU) i Poslovni savet Australije pronašli su zajednički jezik o nekoliko ključnih pitanja, uključujući ukidanje sadašnjeg ograničenja na broj stalnih migranata.
– Nismo dali cifru, ali smo zajedničkog stanovišta da pomeranje ka trajnijem sistemu migracije i povećanje broja stalnih migranata, naročito kvalifikovanih radnika, ide zajedno s ostalim stvarima koje smo rekli o tome da ljudi imaju pristup poslovima, veštinama i mogućnostima – istakla je Mišel Onil, predsednica ACTU-a.
Ministar za zapošljavanje Toni Berk identifikovao je probleme sa Zakonom o pravičnim odnosima na radu (Fair Work) i dodao da se nada da će se vlada time odmah pozabaviti.
Promene bi uključivale pružanje boljeg pristupa fleksibilnim radnim aranžmanima i neplaćenom roditeljskom odsustvu, kako bi porodice mogle da dele obaveze oko dece i da oba partnera imaju zaposlenje.
Vlada se takođe, obavezala da će uspostaviti forum koji će okupiti sindikate, preduzeća i vladine službe radi rešavanja pitanja u građevinskoj industriji, kao što su mentalno zdravlje i bezbednost na radu.
Ministar Berk je obećao i promenu Zakona o pravičnim odnosima na radu, kako bi pregovaranje o nivou zarade na radnom mestu postalo “jednostavno, fleksibilno i fer”.
Prethodno je na samitu čuo da je opadanje broja izveštavanja o takvim ugovorima krivo za deceniju stagnacije plata u Australiji.
Pored toga, ministar je rekao da će njegovo odeljenje sledeće nedelje početi da se konsultuje o reformi BOOT-a testa. Reč je o testu koji Komisija za pošten rad koristi za procenu registrovanih sporazuma u odnosu na zarade.
Registrovani ugovor se upoređuje s relevantnom zaradom, kako bi se osiguralo da je zaposleni plaćen u celini bolje, a u skladu sa registrovanim ugovorom.
Druge stavke spremne za “trenutnu akciju“ uključivale su obećanje “jače zaštite od negativnih akcija, uznemiravanja i diskriminacije na poslu“.
Pitanja koja zahtevaju više rada i koja neće biti uključena u prvu tranšu reformi, po rečima ministra Berka, uključivaće: nove zakone koji će dozvoliti osporavanje nepoštenih ugovornih uslova, omogućavanje Komisiji da postavi minimalne standarde u industriji drumskog transporta i obezbeđivanje da minimalna plata pokrije osnovne životne potrebe.
Položaj žena u privredi
Izvršna direktorka Gratanovog Instituta, Danijel Vud, skrenula je pažnju na činjenicu da su žene u ekonomiji neiskorišćen resurs poput rudnog ležišta, za koje bi “vlade stajale u redu da daju poreske olakšice kako bi ga izvukle iz tla”.
Poslovni savet Australije i Australijski savet sindikata predložili su povećanje plaćenog roditeljskog odsustva na 26 nedelja.
Vud je rekla i da Australija ulaže manje u plaćeno roditeljsko odsustvo nego većina drugih zemalja OECD-a.
Štrajkovi u Novom Južnom Velsu
Za vreme održavanja samita u Kanberi, u susednom Novom Južnom Velsu trajali su štrajkovi u dva sektora od ključnog značaja za svaku državu – transportu i zdravstvu.
Zzeleznički radnici već danima rade smanjenim kapacitetom, što naročito na svojoj koži osaćaju građani Sidneja koji se suočavaju sa ogromnim saobraćajnim gužvama.
I dok sindikat železničara već dugo “obara ruke“ s vladom Dominika Perotea, zahtevi medicinskih sestara i babica Novog Južnog Velsa takođe se već mesecima ne rešavaju uspešno.
Zdravstveni radnici traže da se broj pacijenata po jednoj medicinskoj sestri ograniči na četiri i da se stvore bolji uslovi rada u sektoru koji je pod velikim pritiskom od početka pandemije i pati od hroničnog nedostatka radne snage.
Medicinske sestre su u četvrtak održale 24-časovni štrajk upozorenja. Treći put u ovoj godini.
