Srpski argumenti
Srpska delegacija na čelu sa ambasadorom Srbije u Parizu Dušanom Batakovićem i ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem, poručila je da jednostrana deklaracija nezavisnosti Kosova i Metohije predstavlja izazov svetskoj organizaciji i njenom autoritetu, a naročito njenoj sposobnosti da ubuduće deluje na ostvarenju jednog od svojih osnovnih načela – održanju mira i bezbednosti.
Predstavnici Srbije su, takođe, izrazili očekivanje da će sud svoje savetodavno mišljenje zasnovati isključivo na međunarodnom pravu, nezavisno od političkih konsideracija i odnosa moći između pojedinih država.
"Kosovo predstavlja srpsku istoriju i kolevku njene državnosti i jedan od ključnih temelja njenog identiteta", ukazao je šef srpske delegacije i napomenuo da su Srbi, od konstitutivnog naroda u Srbiji, protiv svoje volje svedeni na status manjine u svojoj državi.
Advokat Vladimir Đerić je podsetio na važnost savetodavnog mišljenja koje će izdati sud i koje će, iako nema obavezujuće dejstvo, uticati na budući stav Generalne skupštine i Saveta bezbednosti UN prema jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosmeta, kao i politiku prema njemu.
Đerić je ukazao na niz pravnih propusta koji se, pored ostalog, tiču legitimnosti donošenja jednostrane deklaracije nezavisnosti, navodeći da iza njega ne stoji narod Kosova, već predstavnici privremenih institucija u južnoj srpskoj pokrajini.
Profesor međunarodnog prava Andreas Cimerman iz Nemačke ukazao je kako je nizom akata kosovskih samoproklamovanih vlasti kršena Rezolucija 1244, ističući da se deklaracija nezavisnosti suprostavlja ne samo međunarodnom pravu već i prerogativima Saveta bezbednosti UN.
Ekspert za međunarodno pravo iz Velike Britanije Malkolm Šou ocenio je da su principi suverenosti i teritorijalnog intergiteta koji su uspostavljeni u međunarodnom pravnom poretku dovedeni u pitanje posle deklaracije koju su privremene institucije Kosova i Metohije samovoljno izdale i proglasile južni deo Srbije za državu, mimo pravila koja su zacrtana međunarodnim pravom.
"Ono što je stvoreno ilegalno ne može naknadno da se ozakoni", poručio je Šou i podsetio da su tvorci deklaracije o nezavisnosti Kosova već "propali na testu legalnosti".
Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić je ocenio da je Srbija pred Međunarodnim sudom pravde pokazala mudrost, staloženost i snagu, i istakao da su, međunarodno pravo, kao i više od dve trećine sveta, na njenoj strani kada je u pitanju legalnost secesije Kosova.
"Pred nama je i dalje velika borba koju ne smemo i nećemo izgubiti ukoliko ostanemo istrajni, mudri i jedinstveni, a za to nam je neophodno državno jedinstvo, jedinstvo svih političkih partija i naroda", kazao je Jeremić novinarima u pauzi rasprave.
Argumenti predstavnika Prištine
Delegacija Prištine, sa Skenderom Hisenijem na čelu, branila je pred 15 sudija Međunarodnog suda pravde u Hagu secesiju Kosova tvrdnjom da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti "volja kosovskog naroda", odbacujući bilo kakvu mogućnost za otvaranje novih pregovora o statusu.
Šef delegacije, koju MSP naziva "autorima jednostrane deklaracije o nezavisnosti" Hiseni izjavio je da je (jednostrana ) deklaracija o nezavisnosti Kosova bila "stanje i realizacija volje naroda Kosova, koja se dugo godina unazad ogleda u želji njegovih građana da sami odlučuju o svom političkom statusu".
"Ne osvrćući se na probleme u prošlosti i patnje naroda Kosova kroz koje je prošao, mi još imamo želju za dobrosusedskim odnosima sa Srbijom i rado bismo pregovarali sa njom o praktičnim pitanjima koja se javljaju u mešovitoj zajednici", kazao je Hiseni.
Prema njegovim rečima, takvi pregovori bi morali da se vode između dve ravnopravne države, Kosova i Srbije. "Ne bismo mogli da uđemo u pregovore koji bi doveli u pitanje naš status suverene i nezavisne države", naglasio je šef prištinske delegacije.
Hiseni je kazao da "oni koji žele da obnove pregovore su ili nesvesni situacije na terenu, ili žele da stvore haos u regionu", jer su "Kosovo priznale sve susedne države, osim Srbije".
On je odbacio mogućnost da Priština prihvati poziv Beograda i nastavi pregovore u kojima Srbija neće prihvatiti Kosovo kao nezavisnu državu, jer bi to, prema njegovom mišljenju, moglo da dovede do novih konflikakta u regionu.
"Nezavisnost Kosova je nepovratna i to će i ostati za dobro celog regiona kao i za dobro održivog mira u regionu i bezbednosti", naveo je šef delegacije Prištine.
Britanski advokat Majkl Vud, član prištinske delegacije, izložio je "činjenice koje osvetljavaju specijalne uslove koji su doveli do deklaracije nezavisnosti".
Pozivajući se na presudu koju je izrekao Haški sud u "slučaju Milutinović", kada je nekoliko državnih funkcionera osuđeno na višegodišnje zatvorske kazne zbog zločina na Kosovu, Vud je naveo da je prema narodu Kosova krajem devedestih godina prošlog veka vršen masakr, da je na desetine hljada ljudi ostalo bez članova porodice, domova… Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović je oslobođen na tom suđenju.
Još devet dana rasprave
Narednih devet dana tridesetak država koje su se prijavile za usmenu raspravu dobiće po 45 minuta da obrazlože svoje stavove za ili u prilog nezavisnosti Kosova. U sredu će svoje stavove u korist Prištine izneti Albanija, Saudijska Arabija i Austrija dok će Argentina braniti stavove Beograda.
Pored Argentine, u korist srpskih interesa i odbrane međunarodnog prava govoriće narednih dana, Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Burundi, Kipar, Venecuela i Vijetnam.
U prilog samoproklamovane države Kosovo, pored pomenutih država argumentaciju će izneti, SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Holandija, Norveška, Hrvatska, Bugarska, Bahrein, Danska, Finska i Jordan. Po okoncanju javne sednice, 15 sudija MSP proučiće iznete argumente i većinom glasova, kako se očekuje, polovinom iduće godine, doneti savetodavno mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova. Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta do sada su priznale 63 od 192 države članice UN. |
