Spekulacije medija o tome da bi specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer, mogli zvaničnicima Beograda uskoro dostaviti „non-pejper“ sa zahtevom za priznanje Kosova, nagoveštavaju buduće združene aktivnosti Vašingtona i Brisela, koje su usmerene na priznanje Kosova od Srbije, smatra karijerni diplomata Zoran Milivojević.
– Ono što je sasvim sigurno jeste da započinje aktivnost nove administracije iz Vašingtona. Izvesno je i da će doći do punog približavanja i koordinacije između Brisela i Vašingtona po pitanju Kosova i Metohije koje će biti visoko na lestvici interesa transatlantske zajednice. Da li će biti „non-pejpera“ ili ne nevažno je, svakako će biti zvanične potvrde politike nove američke administracije i Evropske unije po pitanju KiM – objašnjava Milivojević.
Ta, dodaje on, objedinjena evropsko-američka inicijativa ima za cilj „priznanje nezavisnosti Kosova od Srbije“.
– U tom pravcu će biti fokusirana aktivnost administracije SAD u narednom periodu, a sam posao će voditi EU i Miroslav Lajčak – uverava on.
Upitan vidi li neku posebnu novinu u ulozi Metjua Palmera, kaže da je posredi nova-stara uloga u kojoj se čitav proces vraća u Stejt department.
– A to nije ono što smo imali za vreme Trampa kada je Ričard Grenel bio specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine. Na to upućuje i činjenica da je u Stejt departmentu već Neli Montgomeri, kao zamenica Metjua Palmera. Ona je juče govorila o istoj tezi kojom se zvanično nagoveštava aktivnost vašingtonske administracije zajedno sa EU, na liniji postizanja sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine koji treba da se oslanja na međusobno priznanje – ističe Milivojević.
Takođe, on kaže da je „nedvosmisleno jasno“ da se u narednom periodu očekuje združena aktivnost Brisela i Vašingtona na realizaciji, sa stanovišta interesa Zapada, strateškog cilja – da se na Balkanu reše dva ključna i preostala pitanja, Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine.
– U narednom periodu predstoje pritisci na Srbiju, jer je interes i Brisela i Vašingtona da se ta pitanja što je moguće brže reše – rekao je diplomata.
Posete Lajčaka i nakon toga moguća Palmera, za Milivojevića znače i utiranje puta ka skorom obnavljanju dijaloga Beograda i Prištine pa tako ga, kaže, ne bi iznenadilo da dođe do velikih pritisaka na Prištinu i na pobednika nedavno održanih kosovskih izbora Aljbina Kurtija da se dijalog „oživi“.
– Očigledno je da će pritisak imati za cilj da se vlada u Prištini brzo formira, a da se zatim uđe u dijalog – ocenjuje on.
Kada je reč o srpskoj poziciji tu je stvar jasna, navodi on te napominje da „Srbija jeste za dijalog, ali ne i za nešto što podrazumeva da se može razgovarati samo o priznanju“.
– Jedino platforma koja podrazumeva da se razgovara o životnim pitanjima garantuje neku vrstu normalizacije odnosa i politički proces koji donosi stabilnost. I da se razgovara o onome u čemu je npr. Trampova administracija bila pragmatična, a to je ekonomija, koja stvara sveukupno pozitivan politički ambijent – kaže Milivojević.
Milivojević primećuje i izvesnu nervozu u delu međunarodne zajednice povodom pitanja Kosova navodeći kao primer insistiranje Viole fon Kramon, izvestioca EP za Kosovo, da pet država-članica EU treba ubrzano da promeni stav po pitanju nezavisnosti Kosova.
– To ukazuje da se stvari baš i ne odvijaju po Prištinu i one koji je podržavaju u dobrom pravcu. Da i ne pominjem obznanjenu depešu američkog ambasadora u Prištini Filipa Kosneta o stanju na KiM. Smatram da su sazreli uslovi da se razgovara aktivno, ali na bazi dijaloga i traženja rešenja koja izuzimaju maksimalističke stavove Prištine kao i nametanje rešenja – zaključuje Milivojević.
