Za beli luk koji se gaji u baštama i povrtnjacima, kod Srba postoji više naziva kao na primer: lukac, češnjak itd. Važno je napomenuti, da uprkos narodnom verovanju da su samonikli sremuš i uzgajani beli luk jedno te isto, botaničari pokazuju, da su u pitanju dve različite biljke.
Srodne su, pripadaju istoj familiji latinskog naziva Allium, ali nisu isto. To nimalo ne umanjuje značaj sremuša i njegova lekovita svojstva su u narodnom verovanju i ishrani veoma cenjena.
U narodnoj medicini se koristi u svežem stanju. Od njegovih listova sveže ubranih prave se salate sa dodatkom limunovog soka ili jabukovog sirćeta. Salata se može začiniti i maslinovim uljem. Sremuš po narodnom verovanju čisti krv od svih otrova, crvenih parazita i uopšte jača krvne sudove. Postoji verovanje da njega valja jesti dok ga organizam traži. Kad se, kako mudri Srbi kažu „izgubi apetite“ za ovom vrstom biljke, tad je ne valja više jesti. Sve u svoje vreme – davno su napisali naši mudri preci, odnosno „zaigraj, zapevaj i za pojas zadeni!“. Ni u čemu ne valja preterivati. Valja slušati šta vam vaš organizam kaže.
Inače, ime reč sremuš pominje Vuk S. Karadžić u svom rečniku, ali upućuje na ijekavski izgovor srijemuš bez detaljnijeg objašnjenja. U istom rečniku navodi se i reč luk, bijeli i uz njega daje reč na latinskom sativum. Vuk u svom rečniku ne pominje naziv medveđi luk.
Petar Skok u Etimologijskom rečniku hrvatskog ili srpskog jezika navodi reč cremuža za koju kaže da se koristi oko Banjaluke, a dodaje da se ovako naziva „kisela trava koja miriše kao bijeli luk“. Za ovu reč Skok tvrdi da je poreklom iz praslovenskog doba.
Takođe navodi da je i čest toponim i za primer navodi Crijemošnu u Srbiji. To je selo u blizini Kučeva, danas se zove Ceremošnja i poznata je po pećini u kojoj je sačuvan pećinski nakit (stalaktiti, stalagmiti). Skok navodi i reč saramsak koja se u Mostaru izgovara saransak i za koju piše da znači „češnjak“ i da je turcizam iz botaničke terminologije.
Jovan Tucakovom u svom kapitalnom delu „Lečenje biljem“ posvećuje više strana belom luku, navodeći da je „beli luk naš univerzalni začin, sirotinjska hrana i najvažniji preventivni lek“. Na sledećim stranama akademik Tucakov navodi brojne primere i bolesti kod kojih beli luk pomaže a opisuje na koji način su ga koristili u induskoj, egipatskoj, grčkoj i rimskoj medicini. Sve je i danas aktuelno, pa bi valjalo da tekst o belom luku svako pročita i da se sa njim upoznaju đaci u osnovnim i srednjim školama.
U „Srpskom mitološkom rečniku“, Beograd 1998. beli luk se pominje i kao preventivni lek od mnogih bolesti, ali i kao zaštita od uroka, vradžbina, veštica i zlih očiju. Zapisana je i izreka iz Vasojevića koja kaže: „Čuvaj ti mene od nokta, a ja ću tebe od uroka.“ U Dragačevu i u Zlatiborskom kraju oko sela Jasenova zabeležena je i izreka da je beli luk saopštio čoveku „čuvaj ti mene od ljudskog nokta, a ja ću tebe od devet bolesti“.
Janko Levanić („Trava od devet mrakova“) beleži sličnu izreku koja glasi: „Čuvaj ti mene od nokta, a ja ću tebe od oka, uroka i svakog zla.“ Zanimljivo je da sam ovu izreku čuo 2013. godine na pijaci Bajloni u Beogradu od prodavca koji je pored belog luka prodavao i sezonsko povrće. On je posle izgovorene izreke rekao da svako jutro proguta jedan česan belog luka sa koga ne skida opnu. To radi devet dana, pa onda napravi pauzu od devet nedelja, a zatim ponovi terapiju.
Medveđa hrana
Sremuš, samoniklo bilje, poznato je širom Srbije, ali pod različitim imenima divji luk, divlji luk, zrijemoš, lukcrimoš, medveđi luk, medvjeći luk, pasji luk, pasji česanj, srijemuž, srijemuža, srijemuš, srijemuša, cremož, cremuž, cremuš, crimoš, crimuz, čeremuš, čremuš, črimuš.
Sremuš je biljka, odatle mu i naziv medveđi luk, koju s proleća kad se probudi iz zimskog sna medved prvu potraži po šumi i pojede. Medved je inače mesožder, ali prvo što će jesti kad izađe iz zimskog sna biće ova samonikla biljka.
I bilje i začin
U svakom slučaju gajeni beli luk i samonikli beli luk su bilje ili povrće, neka ga zove svako kako želi, od neprocenjive vrednosti za ljudsko zdravlje. Upotrebljava se u svežem stanju, ali se koristiti i kao začin mnogim jelima.
