Posle dve godine istorijski niskog broja novorođenih širom zemlje, Australija je konačno na putu da se vrati na stopu nataliteta iz vremena pre pandemije.
Prva godina kovida, zajedno sa drugim velikim nacionalnim promenama, dovela je do rekordno niskog broja rođenih za australijske standarde. Neizvesnost stanja u svetu na kraju je dovela i do pada fertiliteta u Australiji na najniži nivo od 1,58 rođenih po ženi.
Drastičan pad je sveden na opštu neizvesnost izazvanu velikim porastom nezaposlenosti i najdubljom recesijom od Velike depresije, preteći da ostavi veliku rupu u demografskom profilu zemlje.
Međutim, najnoviji podaci koje je prikupio i objavio Australijski biro za statistiku (ABS) otkrivaju ohrabrujući rast nataliteta, ali istovremeno stiže i upozoravajuća procena demografskih stručnjaka da je ovaj uzlet kratkog veka.
ABS je ove sedmice izneo podatke da je samo u 2021. godini došlo do povećanja stope fertiliteta na 1,66 rođenih po ženi, što je snažan rast u odnosu na prethodnu godinu kada je zabeležena stopa od 1,59.
Ono što ovi novi podaci sugerišu je da će populacija Australije u narednom periodu porasti sa sadašnjih 26 miliona na oko 30 miliona u 2032/33.
Savezni blagajnik Džim Čalmers je izrazio nadu da su ovo znakovi bejbi buma nakon kovida.
– Želimo pravi balans između rasta domaćeg stanovništva i razumnog programa migracije, a u isto vreme kada se postaramo da imamo onu vrstu radne snage koja može da podrži stariju populaciju. Već neko vreme nam je jasno da kada imate stariju populaciju, apsolutno najbolja stvar koju možete da dobijete je veća stopa fertiliteta – objasnio je Čalmers.
Međutim, uprkos ovom trenutnom bejbi bumu nakon kovida, i dalje se predviđa da će nacionalna stopa fertiliteta konstantno opadati u narednoj deceniji. Trenutno mapiranje Izveštaja o stanovništvu predviđa da će stopa fertiliteta konstantno opadati u narednih nekoliko godina, verovatno da će pasti na 1,62 do 2030. godine.
Među ovim mapiranjem stanovništva koje je uradio Biro za statistiku, samo jedna četvrtina predviđenog rasta biće uzrokovana rođenjem građana, dok će ostatak biti posledica migracije iz inostranstva.
Ovaj stalni pad nataliteta neizbežno će dovesti do povećanja srednje starosti Australijanaca na 42,8 do 2026. godine.
Demograf Piter Mekdonald, progesor sa Univerziteta u Melburnu, složio se sa Čalmersom da su brojke ohrabrujuće, međutim, sumnja da Australija može dalje da poveća svoju stopu fertiliteta.
Prema njegovim rečima, promene u načinu života žena, deo su razloga zbog kojih natalitet uopšte opada.
– Žene svakako uveliko podižu nivo svog obrazovanja. Pre 20 godina, nekadašnji premijer Australije Džon Hauard je govorio o jednom i po prihodu, imajući u vidu da su supruge radile pola radnog vremena. To je sve manje slučaj – objasnio je profesor Mekdonald.
Prema njegovoj oceni, stopa nataliteta je, verovatno, dostigla vrhunac u Australiji.
Bez migracije nema beba
Australija vodi veliki program migracije i migranti mahom dolaze u vrlo ranoj dobi života, rađaju decu i to nadoknađuje manjak broja rođenih.
– Bez migracije, stanovništvo Australije počelo bi da opada za oko deset godina – istakao je profesor Mekdonald.
Usporen rast broja stanovnika
Broj stanovnika Australije dostigao je 26 miliona nešto kasnije nego što je predviđano – u junu 2022. U toj godini zabeležen je rast broja stanovnika od svega 1,1 odsto, što je daleko niže od 1,6 odsto godišnje iz vremena pre pandemije.
Prethodno, Australija je dostigla brojku od 24 miliona žitelja tokom ekonomske 2019-20, što je bilo čak 20 godina ranije nego što je 2002. predviđeno u intergeneracijskom izveštaju.
Ovo je još jedan pokazatelj do koliko alarmantnog usporavanja je došlo u protekle dve godine.
