Povodom posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu, Bečev je rekao da će se u narednim danima videti reakcije Evropske Unije (EU) na zbližavanje Rusije i Srbije.
"Siguran sam da će biti nekih reagovanja, ali tek za koji dan. Način na koji Beograd opisuje svoju spoljnu politiku je uvek: Evropska unija na prvom mestu, a iza nje, na drugom mestu, Rusija i Sjedinjene Države. Time je faktički izjednačila Moskvu i Vašington, i mislim da je to ono što neće proći nezapaženo na Zapadu“.
Međutim, mora se priznati da Tadić pametno balansira. Samo prošle nedelje se sastao sa liderima bosanskih Srba da im kaže da budu kooperativni u najnovijim pregovorima o ustavnoj reformi BiH, a kao što znamo ti razgovori su američka inicijativa", rekao je Bečev.
Bečev je istakao da bi zapadni mediji mogli da izveštavaju o Medvedevljevoj poseti kao o znaku da se Srbija okreće Rusiji, ali da to neće biti i reakcija političkih krugova:
"Iskreno, Srbija pokušava nešto što pokušavaju i druge članice Evropske unije – a to je da izgradi specijalne odnose sa Rusijom kako bi stekla neke prednosti. Prema tome, Beograd se po ovome ne razlikuje od drugih zemalja u regionu pa ni od većina država na Zapadu’’, istakao je predavač sa Oksforda.
Na pitanje da li je Srbiji važnija ruska politička podrška zbog Kosova, ili finansijska pomoć pošto je odobrila Beogradu zajam od milijardu dolara, Bečev je istakao da su obe stvari dobrodošle.
"Biće važno videti detalje sporazuma o kreditu. Srbiji je u sadašnjim okolnosti veoma važna takva budžetska pomoć; Medvedev dolazi sa spiskom zahteva, a spekulacije se uglavnom svode na rusko interesovanje za srpski energetski sektor. S druge strane, ruska politička podrška Beogradu povodom Kosova je veoma postojana. Ali, pošto Brisel barem zvanično kaže da su Kosovo i približavanje Srbije Evropskoj uniji dva odvojena pitanja, mislim da tešnji odnosi sa Rusijom neće imati nikakvih direktnih posledica po evropske aspiracije Beograda", rekao je on.
’’Mislim da se ruska politika sastoji od dva elementa. Prvi je simboličan u smislu da je Rusija ponovo može da vodi efektnu spoljnu politiku. Takođe, ovo je prvi slučaj da je Rusija dala budžetsku podršku nekoj zemlji koja nije bila deo Sojetskog saveza. Dakle, Rusiji je važno da izgleda kao velika sila. Drugi element je pokušaj se domogne energetske infrastrukture u drugim zemljama, kako bi im dostavila svoj gas. Taj projekat se uglavnom ostvaruje preko Gasproma, koji obično insistira na većinskom vlasništvu", izjavio je Bečev.
On je dodao i da je glavna karakteristika srpsko – ruskih odnosa pragmatičnost sa obe strane.
"Poseta Medvedeva, bez obzira na retoriku koja je prati, ne znači da se Srbija okrenula prema Istoku. Odnosi dveju zemalja nisu i strateške prirode, iako Tadić neće barem u skorije vreme insistirati na ulasku Srbije u NATO. S druge strane, mislim da će Srbija, na duži rok, ući u NATO kao i većina njenih suseda. Istovremeno, kao i druge evropske zemlje, nastojaće da održi dobre odnose sa Rusijom’’.
’’Zato ja u aktuelnoj poseti ruskog predsednika ne vidim neku suštinsku promenu srpske politike već pre svega jednu njenu novu nijansu kao i naglašenu pragmatičnost i Beograda i Moskve", objasnio je Bečev, inače autor više knjiga i članaka o balkanskim zamljama i njihovom odnosu prema Evropskoj uniji.
