Kamatne stope u Australiji već godinu dana neprestano rastu, krediti za stanovništvo su sve skuplji i građani trpe veliki pritisak na porodične budžete zbog sve većih otplata. Ali, istovremeno banke beleže rastuće profite, što je prošlog ponedeljka i zvanično potvrđeno.
Kako je objavljeno u analizi globalne kompanije za računovodstvo i finansijsko savetovanje Ernst i Jang (EY), četiri najveće australijske banke prijavile su u svojim polugodišnjim rezultatima kombinovanu zaradu od 16,77 milijardi dolara. To je povećanje od 10,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Međutim, ekonomski stručnjaci iz EY kažu da se velike banke suočavaju sa izazovom nalik „hodanju po žici“ i da će morati da istovremeno „žongliraju“ sa zahtevima investitora, kupaca, regulatora i vlade u „sve neizvesnijem i promenljivom okruženju“.
Navodi se i da su povećanja kamatnih stopa na gotovinu povećala prihode i neto kamatne marže, dok je veća zarada banaka povećala prinos na kapital, mada se javljaju i znaci hipotekarnog stresa.
– Vodeće australijske banke se suočavaju sa hodom po žici jer se udari na sektor pojačavaju. Otpornost australijske ekonomije nastavila je da podržava rast kredita tokom prve polovine godine – kaže Dag Nikson, šef odeljenja EY za bankarstvo i tržišta kapitala u Okeaniji.
Međutim, Nikson dodaje da će intenzivna konkurencija, zajedno sa rastućim troškovima finansiranja, verovatno umanjiti benefite koje su banke stekle zahvaljujući višim kamatnim stopama.
– Iako su glavne australijske banke i dalje jake i otporne, pritisak na neto kamatne marže i sve neizvesnije okruženje poslovanja, otežava uspostzavljanje ravnoteže između upravljanja profitom, očekivanjima klijenata, prioritetima ulaganja i prinosima akcionara – objasio je Nikson.
Sa ovakvom ocenom stručnjaka slažu se i u Vestpek banci, pošto su u ponedeljak odustali od cilja smanjenja troškova, pozivajući se na inflaciju. Iz ove banke su najavili i niže profitne marže, ali su u isto vreme investitori povećali vrednost akcija Vestpeka, jer je ova finansijska institucija daleko nadmašila očekivani profit u prvom polugodištu.
Izvršni direktor Vestpeka Piter King potvrdio je da je zbog povećanja režijskih troškova nastalih usled inflacije, ova banka odustala od postavljenog cilja da smanji godišnje troškove na 8 milijardi dolara do 2024. godine. Naprotiv, troškovi su naknadno povećani na 8,6 milijardi dolara.
King je u razgovoru sa analitičarima i medijima istakao da je povećanim troškovima doprinelo i povećanje plata za 38.500 zaposlenih u Vestpeku za četiri odsto, što je više od godišnjih povišica u Australiji u poslednjih nekoliko godina, koje su zbog niže inflacije uvek bile ispod tri procenta.
Vestpek se takođe pridružio rivalskim bankama ANZ i NAB, kao i singapurskoj DBS grupi, koje su sve upozorile na izglede za neto kamatne marže u narednom periodu, dok se kamatne stope bliže vrhuncu.
Naime, u poslednjih šest meseci je zabeležen rast neto kamatnih marži na 1,96 odsto, što predstavlja razliku između zarade od kamata na kredite i novca koji se isplaćuje klijentima na ime kamata na štednim računima.
Ipak, stručnjaci kažu da je i rast te stope ispod proseka od 2,01 odsto, koliko su predviđali analitičari.
Međutim, rezultati banaka ukazuju na to da tržište kredita kao donedavni temelj njihove zarade postaje sve konkurentnije, pa bi većina velikih zajmodavaca uskoro mogla da se preorjentiše i fokusira na druga ulaganja kako bi podigli profit. To se pre svega odnosi na institucionalno bankarstvo i finansiranje tranzicije sa fosilnih goriva na obnovljive izvore nergije.
Prihod Vestpeka porastao za 22 odsto
U prvoj polovini godine, prihod Vestpek banke je porastao za 22 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije.
Banka je prihodovala četiri milijarde dolara, što predstavlja najbolji polugodišnji rezultat od 2018. godine, a do takvog učinka dovele su pre svega više kamate na kredite.
Banka sada planira da objavi i odnos troškova i prihoda, kako bi prikazala svoj učinak u poređenju sa konkurentima. Takođe, dividende koje se isplaćuju akcionarima Vestpeka porasle su sa prošlogodišnjih 61 cent na 70 centi po akciji.
AUD jača na tržištu valuta
Posle višemesečnog stagniranja, australijski dolar je konačno počeo da jača u poređenju s valutama drugih zemalja. Od početka maja beleži se rast, koji je dodatno podstaknut laganim padom američkog dolara.
Za jedan AUD trenutno se može dobiti 67,6 američkih centi, a očekuje se da će do kraja meseca dostići nivo od blizu 69 centi. Takođe, nastavak rasta se predviđa i u junu, pa bi na vrhuncu australijski dolar mogao da iznosi 69,7 američkih centi.
Kada je reč o odnosu prema evru, trenbutno se za jedan AUD plaća 61,6 evrocenti, ali takođe sa tendencijom rasta tokom juna, sve do 62,5 evrocenti. U drugoj polovini godine očekuje se blago slabljenje australijske valute, objavlju na sajtu www.longforecast.com.
