Najnovije poruke američkog predsednika Džozefa Bajdena na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji o obnovljenom transatlantskom partnerstvu koje treba zajedno da stane na put zloupotrebama, kako je kazao, autokratskih država, Rusije i Kine, po mišljenju diplomate u penziji Vladislava Jovanovića neće uticati, niti mogu da poljuljaju kurs Srbije, kao suverene zemlje u spoljnoj politici i vojnoj neutralnosti.
– Srbija je danas u kudikamo boljoj poziciji nego pre. Kao nezavisna u spoljnim odnosima i vojno neutralna država nema nikakvog razloga za strah – ističe Jovanović.
Kako kaže, pojedine pretnje i ucene sa kojima će se Srbija svakako ubuduće suočavati ne treba i ne mogu da poljuljaju kurs koji je zauzela.
– Sećate li se one pretnje upućene Balkanu da je ‘na liniji vatre’. Sve to što bi trebalo nas da uplaši, nema više nikakav efekat čak i ako bi bilo iznova ponavljano. Izmenjeni su i okolnosti ali i odnosi snaga, čak i na samom Balkanu – smatra Jovanović i dodaje da ne treba zanemariti uticaj i drugih spoljnopolitičkih igrača u regionu, npr. Turske.
On ističe da je vreme ne samo apsolutne, nego i relativne dominacije Zapada i Vašingtona prošlo.
„Oni se sad bore za zadržavanje ostataka te dominacije. I ti ostaci istorijski gledano neće moći dugo da budu zadržani i Zapad će ipak morati da se vrati realističkim procenama zasnovanim na mogućnostima. A u realpolitici naše šanse kao nezavisne, suverene i vojno neutralne zemlje samo se mogu povećavati, nikako smanjivati“, ocenjuje Jovanović.
On kaže da ono što je Bajden rekao samo na prvi pogled deluje „ofanzivno“.
– Bajden porukama želi da otkloni ‘naprsline’ u zapadnom delu sveta i da pripremi sve na dugoročnu konfrontaciju, ali ne i na sudar sa rivalima na globalnoj sceni, Rusijom i Kinom. Te zemlje su u međuvremenu ‘izrasle’ i sa njima se ne može baratati kao sa malim i srednjim zemljama. S tim u vezi, njemu je važno da zadobije ključne zemlje u zapadnoj Evropi kao trajno pouzdane saveznike i on je to, barem kako se čini, na prvi pogled i postigao – objašnjava.
Međutim, on istovremeno ističe da je Bajden i ovoga puta na indirektan način stavio do znanja da Amerika nema nameru da se sučeljava direktno, ni politički ni ekonomski, a ni vojno sa obema velikim silama i ukazuje da je glavni cilj SAD „slabljenje Rusije spolja i iznutra u cilju vraćanja na Jeljcinov period“.
– To je glavni cilj, a onda da je pripoji Zapadu kao slabijeg i satelitskog partnera i ‘odvoji’ od Kine. U tu svrhu se dešavaju prividne vojne pretnje na granicama Rusije, i ide se ka proizvođenju potencijalne, kako se očekuje, unutrašnjopolitičke promene u Rusiji. Dakle, želja je pridobiti Rusiju kao saveznika prema Kini, ali druga je stvar koliko je to realno i ostvarivo – napominje diplomata.
Prema njegovim rečima, Rusija više nije ono što je bila devedesetih, ona se izmakla svim mogućim pritiscima i mogućnostima da bude „bačena na noge“, razvijajući unutrašnju konzistentnost i kompaktnost.
Rusija je, kaže, pokazala i da određeni problemi izazvani sankcijama uperenim protiv nje ne proizvode željene efekte sa stanovišta Zapada.
Upitan da li bi to nadmetanje „ujedinjenog Zapada“ sa Kinom i Rusijom bilo jednako prihvatljivo svim partnerima na Zapadu i „jednoobrazno“, Jovanović je ubeđen da za zapadnu Evropu „to nije forma koju bi oni u potpunosti želeli“.
– Njihova istorijska vokacija je ista, oni ne žele da se lišavaju tih mogućnosti koje pružaju saradnja i dobri odnosi sa Ruskom Federacijom i Kinom, ali, kao mlađi partneri i defakto američki sateliti, moraju da ćute i disciplinovano slede takav kurs. Koliko će moći dugo to da rade, ostaje da se vidi – navodi on.
