Gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri u novogodišnjem intervjuu za Kosovo Onlajn rekao je da i dalje smatra da Mitrovica treba da bude jedan grad, da je saradnja sa Severnom Mitrovicom prethodnih godina sve bolja i pozvao je sve Srbe koji žele da se vrate u južni deo grada da to učine i da im on garantuje bezbednost.
Šta su najveći uspesi opštine Južna Mitrovica u godini koji je za nama?
Mitrovica je specifičan grad i biti na čelu ovog grada je čast. Želim da podsetim da je ranijih godina bio veliki broj međuetničkih incidenata i nama je drago da se taj broj u prošloj godini znatno smanjio. U ovoj godini započeli smo zajednički projekat koji se tiče i Severne i Južne Mitrovice, a odnosi se na sređivanja korita reka Ibar i Sitnice. Na ušću ovih dveju reka biće sagrađen kolektor za prečišćavanje otpadnih voda i ta investicija je vredna blizu 35 miliona evra.
Kakva je vaša saradnja sa gradonačelnikom Severne Mitrovice Goranom Rakićem?
Želim da se zahvalim na saradnji gospodinu Rakiću koju smo imali u poslednjih šest godina. Do 2013. godine imali smo 9.876 međuetničkih incidenta, a od 2013. do danas imamo samo 7-8 takvih incidenata, koji su prijavljeni od strane policije. Prethodno smo imali i barikade na mostu, ali više toga nema. Most je prohodan i koriste ga građani, ali još uvek težimo da se most u potpunosti otvori i za saobraćaj i tu očekujemo pomoć od Gorana Rakića.
Za otvaranje glavnog mosta na Ibru, prema Briselskom sporazumu, preduslov je Sporazum o međuopštinskom razgraničenju opština Severna i Južne Mitrovice kojim je predviđeno da Suvi Do pripadne opštini Severna Mitrovica?
Kada smo ja i gospodin Rakić izabrani na mesta gradonačelnika zatekli smo dve opštine koje su imale administrativnu linije po Ahtisarijevom planu, po kojem Suvi Do pripada Južnoj Mitrovici. Ako treba da se menja Ahtisarijev plan, to znači da je potrebno izvršiti i promenu ustava, za šta je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu i podrška nacionalnih manjina. To je skoro neizvodljivo i zato nam ostaje da se pomirimo sa Ahtisarijevim planom i tom administrativnom linijom.
Šta je po vama rešenje, Goran Rakić insistira na poštovanju Sporazuma o razgraničenju, potpisanom u Briselu?
Mi smo razgovarali sa međunarodnim predstavnicima i gospodinom Rakićem u Briselu i pristali smo da se glavna ulica Kralja Petra pretvori u šetalište, iako je ona bila žila kucavica ovog grada koja je povezivala severni u južni deo. To je urađeno i ona danas služi za pešake, a ne za vozila. Prema Ahtisarijevom planom je definisana i nezavisnost Kosova i zato mi kao gradonačelnici nemamo pravo da menjamo granice opština. Razumem zabrinutost gospodina Rakića, ali ako ima problema na jugu, pogotovo za Srbe koji ovde žive, može da mi se obrati kao što se ja njemu obraćam kad imam problem na severu, a tiče se albanske zajednice.
Vaša ideja je da ujedinite Severnu i Južnu Mitrovicu. Kakve bi posledice izazvao pokušaj da se to i ostvari?
I dalje smatram da Mitrovica treba da bude jedan grad i da građani ne treba da strahuju da li su na severu ili na jugu, nego da se osećaju sigurno na obe strane i da Mitrovica bude grad građana, a ne da bude okrenut prema politici. Mislim da bi zajednički trebalo da nastupamo i kada tražimo međunarodne donacije, jer se ipak dopunjujemo i možemo da funkcionišemo kao jedan grad.
Takvu vašu ideju je, kao protivzakonitu, odbacio i još aktuelni kosovski premijer Ramuš Haradinaj?
To je njegovo mišljenje i ja sam tražio da se to pitanje iznese u Skupštinu. Jedan od razloga zbog kojeg smo tražili da se grad ujedini je i to što se govorilo o razgraničenju Kosova i gde smo se pribojavali da se odvoji severni deo, a samim tim i Severna Mitrovica. Da bi smo se spasili od tog ocepljenja mislili smo da Mitrovica treba da bude jedan grad kao i pre Ahtisarijevog plana. Ja sam protiv razgraničenja Srbije i Kosova, i biću uvek protiv takve ideje, jer nas je u ovim granicama do sada priznalo 115 zemalja.
U Južnoj Mitrovici živi samo sveštenik sa porodicom u crkvi Svetog Save. Zašto je to tako?
Od trenutka kada sam postao gradonačelnik pozivam Srbe da se slobodno vrate i da su dobrodošli na svoja imanja na kojima su živeli. Nije mi teško da to i sada ponovim i garantujem im da će imati potpunu sigurnost. Ne znam da li ima samo jedna porodica. Mi smo 2004. godine izgradili kuće za stanovnike koji su tamo živeli i ponudili im da se vrate. Još jednom ponavljam da su dobrodošli i mogu računati da zajedno živimo i rešavamo probleme.
