Novo istraživanje koje je 29. juna objavljeno u časopisu Nature Climate Change pokazalo je da se Južni pol u poslednjih 30 godina zagreva tri puta brže od svetskog proseka.
Istraživači kažu da su prirodni procesi vodeći uzrok ovog porasta temperature, ali i da su klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima značajno doprinele tome.
Južni pol je inače jedno od najhladnijih mesta na planeti sa prosečnom temperaturom od – 49 stepeni Celzijusovih. Ranija istraživanja su pokazivala da je antarktički plato jedno od retkih mesta na planeti koje se hladilo dok se ostatak sveta zagrevao zbog klimatskih promena, međutim to više nije slučaj.
U poslednjih 30 godina Južni pol se zagrevao za 0,6 stepeni Celzijusovih po deceniji, što ga čini jednim od mesta koja se najbrže zagrevaju na planeti. Važno je ipak istaći da zagrevanje na Antarktiku nije uniformno i da se sam Južni pol zagreva znatno brže od ostatka kontinenta. Najveći nivo zagrevanja zabeležen je u 21. veku, a 2018. godina je bila najtoplija ikada zabeležena na ovom kontinentu.
Glavni uzrok zagrevanja je neuobičajeno topla temperatura okeana u oblasti tropskog zapadnog Pacifika koja je povezana sa prirodnom pojavom koja se zove „međudekadna pacifička oscilacija“. Vodeći istraživač ove studije Kajl Klem sa Viktorija univerziteta u Velingtonu (Novi Zeland) za Carbon Brief kaže da su klimatske promene vrlo izvesno imale ulogu u velikom povećanju temperature na Južnom polu, ali da nisu dominantan uzrok.
U isto vreme, poslednjih godina je u zapadnom delu Antarktika zabeleženo ubrzano topljenje leda na mestima gde kontinentalni glečeri dolaze u dodir sa toplim okeanom. Ovo topljenje može izazvati nestabilnost ledenih ploča na Antarktiku i posledično ubrzan porast nivoa mora, piše Klima101.
