Iako je potekla od političara, ideja o malom šengenu, kojom bi se uvezala tržišta zemalja Zapadnog Balkana, raduje i privrednike i ekonomiste. Za Zijada Bećirovića, direktora Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane, projekat Srbije, Severne Makedonije i Albanije predstavlja najvažniju inicijativu na ovim prostorima u poslednjih 30 godina.
– Ako ideja bude realizovana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik vlade Severne Makedonije Zoran Zaev biće heroji našeg vremena. Savezništvo na Balkanu, koje predvode Vučić i socijaldemokrata Zaev, podseća me na savezništvo civilizacija, koje su 2005. u UN pokrenuli tadašnji premijeri Turske i Španije Redžep Tajip Erdogan i Hose Luis Rodrigez Sapatero. Zato ne iznenađuje što se protiv Vučića i Zaeva vodi hibridni rat visokog intenziteta, koji će eskalirati kako se budu približavali parlamentarni izbori u Srbiji, odnosno u Severnoj Makedoniji – smatra Bećirović.
Inicijativu pozdravlja i direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov. On podvlači da je privreda uvek imala potrebu za regionalnom saradnjom.
– Bilo bi dobro da zemlje Balkana budu nukleus koji će uspešno pokrenuti i ubrzati saradnju na ovom prostoru. Uostalom, i EU od regiona, traži da vežbamo malo Evropu i da uljudimo svoje odnose. Nažalost, do sada su veću i bolju saradnju sprečavali politički momenat i zloupotreba međusobnih odnosa za jeftine političke poene – ocenjuje Popov.
Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović takođe smatra da je mali šengen veoma značajan.
– Sloboda kretanja ljudi, robe i kapitala može dovesti do ekonomskog razvitka regiona. To je dobra osnova i ambijent i za rešavanje kosovskog problema. Ne mislim da će lideri imati problem na unutrašnjem planu zbog ove deklaracije. I SAD i EU podržavaju ovakav vid saradnje, a očekujem da se vremenom u ceo proces uključi i Kosovo – kaže Đukanović.
Ekonomista Mlađen Kovačević ocenjuje da ideja o malom šengenu u principu nije loša, ali da je njena primena problematična.
– Nikad nije loše govoriti o liberalizaciji trgovine, protoku robe i kretanju ljudi. To bi bilo korisno za sve zemlje, ali je ideja teško ostvariva – smatra Kovačević.
On kaže da će problem u realizaciji ove ideje biti pitanje Kosova, dok će Srbiji za ulazak u Evropsku uniju najveće probleme praviti Hrvatska.
Po ugledu na Beneluks
Ovaj projekat crpi inspiraciju iz postojećih i uspešnih modela otvorenih regiona kao što su Beneluks i Nordijski region.
Kroz prizmu biznisa, mali šengen je više nego dobra ideja, a ukoliko bi ideja zaista i zaživela u praksi, to bi za privrednike u celom regionu značilo da – sada male i slabe, ekonomije zemalja Zapadnog Balkana dobijaju pristup jedinstvenom tržištu.
Deklaracija za budućnost
Lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije obavezali su se u zajedničkoj Deklaraciji o uspostavljanju slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala na Zapadnom Balkanu da će raditi na unapređenju regionalne saradnje, u cilju većeg privrednog rasta, privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana.
Pitanje zdravog razuma
Srpski privrednici smatraju da bi brže napredovali ako bi se od regiona napravila ekonomska celina. Direktor kompanije Metalac, Aleksandar Marković mali šengen ne vidi kao političku ideju pošto bi se za sve privrednike u regionu povećanje tržišta pozitivno odrazilo na poslovanje.
– Bilo bi divno kada bismo mogli da obrišemo granice između ovih naših malih zemalja i da povećamo tržište. Zato ja to uopšte ne vidim kao političko pitanje. To je pitanje zdravog razuma – kaže Marković.
