Košarkašica Srbije Ana Dabović izjavila je da ponosna na saigračice koje su izborile plasman na Evropsko prvenstvo 2021. godine.
Igračica Monpeljea u razgovoru za Tanjug govorila je kako teče proces oporavka od povrede lista, kako je bilo gledati reprezentaciju u FIBA balonu u Istanblu, a govorila je i o karantinu u Francuskoj, problemima i promenama koje donela pandemija korona virusa.
– Povreda lista desila pre skoro mesec dana, a reprezentativnu pauzu sam iskoristila da budem u Srbiji i da se spremam sa Brankom Vorkapićem. Dva puta dnevno sam imala terapije, a za to mi je pomogao savez i selektorka Marina Maljković. Sada se dobro osećam, u Monpeljeu sam nastavila oporavak. Nadam se da ću se ekipi pridružiti za nekih 10-15 dana – rekla je Dabović na početku razgovora za Tanjug.
Ta povreda sprečila ju je da bude deo reprezentacije na kvalifikacionim mečevima u Turskoj, gde su izbranice Marine Maljković pobedile Litvaniju i Tursku i sa skorom 4-0 u grupi E obezbedile kartu za šampionat Evrope.
– Teško mi je palo što sam zbog povrede propustila akciju, jer je za mene reprezentacija nešto posebno. Želela sam da vidim devojke, da im poželim sreću. U dogovoru sa Marinom, koja mi uvek izlazi u susret, uradila sam test i došla na trening da ih ispratim za Istanbul. Žao mi je što nisam mogla da se družim sa njima, posebno sa Sonjom Vasić i Nevenom Jovanović.
Srbija će u Francuskoj i Španiji sledećeg leta biti u prilici da brani bronzanu medalju. Biće to peti nastup srpskih košarkašica na EP, pošto od 2013. godine nisu propustile nijedan evropski šampionat.
– Gledala sam utakmice, posebno stresno mi je bilo protiv Turske. Navijala sa za njih i bila sam baš srećna i ponosna, jer sam svesna koliko su ove kvalifikacije bile teške. Kada god igramo utakmice, a pre toga imamo dva treninga, mnogo je teško. Zbog ove situacije mnoge devojke ne igraju, u nekim ligama je pauza i pored svega toga odigrale su bobreno, po čemu smo prepoznatljive. Ponosna sam na njih što smo pobedile i što smo otišle na Evropsko prvenstvo. Biće to naše peto EP i mnogo sam srećna.
Košarkašice sledeće godine očekuju EP i Olimpijske igre u mesec dana, a Dabović je upitana koliko je sadašnji sastav tima spreman da iznese veliki teret dva velika takmičenja.
– Bitno je da idemo korak po korak. Leto je daleko, pitanje je šta će biti i sa EP i sa Olimpijskim igrama. Za početak treba da mislimo na „prozor“ u februaru. Iako duži niz godina igramo u reprezentaciji i klubovima, mislim da smo trenutno u najlepšim igračkim godinama. Ne falim nam energije, a mislim da imamo želje, snage i iskustva da igramo najbolju košarku – rekla je Dabović i pojasnila:
– Uvek sam zamišljala da će mi između 29. i 33. godine biti najbolji period u karijeri. Nema stresa zbog neiskustva i opterećanja zbog nekih nevažnih stvari. Mislim da se to i vidi po našoj reprezentaciji. Ako sve bude u redu, to ćemo pokazati i sledećeg leta. Imamo stručni štab na čelu sa Marinom, koji će kao i do sada planirati pripreme, ko će i kako da igra. Naše je da budemo spremne i da ispunimo ono što se od nas traži.
Posle Burža, Dabović je ponovo obukla dres Monpeljea, koji je zbog korone odlučio da ekipa ove sezone ne igra ni Evroligu ni Evrokup.
– Timovi u Francuskoj su organizovani po finansijskom planu i negde u aprilu, kada je počela pandemija, nagovestili su nam da se možda neće igrati Evroliga i Evrokup. Kada sam potpisivala za Monpelje, imala sam svoje razloge zašto sam se odlučila za njih. Imala sam i ponudu Burža da ostanem, ali sam iz više razloga potpisala za Monpelje. Da ne govorim o privatnim, profesionalni su ti što sam ja pred dve godine kada sam bila ovde uživala igrajući za ovu ekipu. Dopao mi se tim i način na koji je trener vodi ekipu. To je moj stil košarke i želela sam da se vratim – kaže Dabović i objašnjava kako je prihvatila činjenicu o neigranju evropskih klupski takmičenja.
– Ne može sve da bude idealno, volela bih da igramo Evroligu, ali sam u potpunosti razumela tu odluku. Sada kako stvari stoje, teško je da igramo i domaću ligu, a kamoli EL. Žao mi, jer je igranje u najjačem klupskom takmičenju uvek interesantno i uvek je posebna motivacija. Gledajući ovu trenutnu sitauciju, na neki način nam je i drago što ne igramo i nemamo tu neizvesnost u vezi sa odigravanjem utakmica.
Na teritoriji cele Francuske do 1. decembra je na snazi karantinu u pokušaju da se obuzda epidemija Covida-19.
– Već sam u karantinu u Francuskoj provela dva i po meseca. Mnogo mi je lakša sitaucije nego tada, jer sada možemo da idemo na treninge. Neko sam ko rano ide na spavanje, tako da mi ni sada nije promenio život. Zatvoreni restorani i kafići, ali bitno mi je da nemamo zabranu treninga. Moj dan se generalno svodi na dva treninga, a imam i sreću da živim sa momkom. Ilija i ja u toku dana zajedno radimo mnogo stvari i vreme nam lepo prolazi. Monpelje je divan grad, uživam gledajući more, odmaram se i sunčam.
Kao profesionalnoj sportskinji ne prija joj „nova realnost“ puna neizvesnosti i konstantnih testiranja.
– Mislim da je ova moja povreda posledica upravo cele situacije sa korona virusom. Nikada nisam tražila izgovore, jer je meni povreda znak da nešto nisam radila kako treba, ali definitivno nas je sve korona poremetila. Kad sam došla u Francusku, imali smo tri poziitvne igračice. Kada su krenuli treninzi, počeo je broj da se povećava na pet, pa na sedam… Sve smo morale da budemo u karantinu, onda testiranja koja nisu nimalo prijatna, jer se rade jednom do dva puta nedeljno. Nije odigrano nekoliko utakmica, veoma je teško i za igrače i za trenere da se pripremaju, a ne znaju ni za šta se spremaju. Sve je podložno promenama iz dan u dan. Naredne dve utakmice trebalo bi da se odigraju, a trener mi je rekao da su velike šanse da se liga prekine. Timovi ne žele da igraju bez publike, a država samo tako dozvoljava odigravanje takmice – rekla je Dabović i dodala da nas korona uči mnogim stvarima.
– Uči nas da živimo u sadašnjosti. Lepo je imati plan i cilj, ali korona nam je pokazala da je najvažnije uživati u putu do cilja. To je ono što svi treba da naučimo iz ove situacije – zaključila je Dabović.
