„Čuvena fraza Aljbina Kurtija „to Srbima na Kosovu, to i Albancima u Srbiji zvana reciprocitet ponovo je u opticaju u Prištini, a po oceni analitičara ako bude realizovana nikome neće doneti ništa dobro“.
Kurti najavljuje da će na reciprocitetu raditi ozbiljno, tako da može brzo da se primeni ali i da, kako kaže, stvori osnove da je odluku o ovome nemoguće poništiti. Podsećanja radi, on je i tokom prvog mandata pominjao reciprocitet u odnosima sa Beogradom, ali je sve ostalo na rečima zbog pada njegove vlade.
Profesor iz Prištine dr Nedžmedin Spahiu napominje da reciprocitet može da ima više značenja, a kao jedno vidi odnos između položaja Srba na Kosovu i, s druge strane, položaja Albanaca na jugu Srbije, koji po njegovom mišljenju treba da bude unapređen.
Preti li Kurti Srbima na Kosovu
Doktor političkih nauka Dejan Vuk Stanković primećuje da Albanci sa juga Srbije ne žive u getu kao Srbi na Kosovu, kao i da imaju apsolutnu slobodu kretanja i sva ostala prava koja uživaju zajednice u demokratskim društvima, pa sa tog aspekta Kurti ne može da traži od Srbije nikakav reciprocitet – osim ako ne misli da Srbi na Kosovu dobiju sve što imaju Albanci sa juga Srbije.
„Mislim da se, uz sve albanske pritužbe, prava Srba na Kosovu i Metohiji ne mogu porediti sa pravima koje imaju Albanci na jugu Srbije, jer su oni u povlašćenom položaju u odnosu na nesrećne Srbe na KiM,“ kaže Stanković.
Spahiu istovremeno ističe da ponovno pominjanje reciprociteta govori o tome da odnosi Beograda i Prištine idu nagore umesto da idu nabolje, što se moglo videti i posle političkih susreta na vrhu koji je trebalo da probiju led. Umesto toga poslužili su za zaoštravanje odnosa dve strane.
Kriv mu „Otvoreni Balkan“
– Nakon što je Vučić „izigrao“ Aljbina Kurtija stvarajući „otvoreni Balkan“ to je kod Kurtija izazvalo nervozu i zato je pokrenuo još oštriji korak tako da se može očekivati da odnosi budu sve više zaoštreni. To nije dobar put i nije u interesu Kosova – objašnjava Spahiu.
Na pitanje zbog čega Kurti smatra da je izigran, iako je bio pozvan da bude deo inicijative „Otvoreni Balkan“, naš sagovornik objašnjava:
„Kosovo nije želelo da bude Kosovo sa zvezdicom, već priznata država, a drugi razlog je taj jer se kosovski budžet i te kako puni od carina,“ napominje on.
Stanković, međutim, i pored oštrih tonova iz Prištine, Kurtijevu poruku više vidi kao provokaciju nego kao nešto što je moguće sprovesti.
„Uostalom, čitav njegov politički nastup može se posmatrati kao politički repertoar političkih provokacija. Naravno, one su različitog tona i primerene različitim okolnostima u kojima se on pojavljuje, ali ono što je sigurno jeste da Srbija neće pristati na bilo kakav reciprocitet kao što nije pristala ni na druge Kurtijeve provokacije“, kaže Stanković.
Prema njegovim rečima, sve ovo je nastavak repertoara Kurtija koji mu je potreban kako bi pridobio političke poene na unutrašnjem planu, i eventualno na nekom svealbanskom nivou.
– Verujem da njegovim zapadnim mentorima ovo ne smeta, ali je isto tako jasno da ovakve izjave ne vode u pravcu stvaranja preduslova za neku normalizaciju odnosa ili traženje političkog kompromisa – uveren je Stanković.
Podsećanja radi, Kosovo je po ugledu na Kancelariju za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, otvorilo Kancelariju za saradnju sa Albancima iz Preševske doline, a predstavnici Albanaca sa juga Srbije su česti gosti Prištine. Albanci sa juga Srbije su takođe osnovali i Asocijaciju albanskih opština, kao pandan Zajednici srpskih opština i traže da imaju potpuno ista prava kao što je za ZSO predviđeno Briselskim sporazuma. Takođe u više navrata lideri Albanaca sa juga Srbije su tražili i da budu uvršteni u dijalog Beograd i Prištine, o čemu su pre dva meseca i razgovarali sa Aljbinom Kurtijem, ali sadržaj razgovora nije bio dostupan za javnost.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković upozorio je da pretnjama o uvođenju reciprociteta Kurti urušava dijalog i ide u pravcu pokušaja nove stabilizacije prilika na terenu. Kako je ocenio, pitanje reciprociteta je eufemizam za podizanje novih ekonomskih barijera kojima su Srbi na Kosovu svojevremeno bili izloženi tokom važenja taksi na robu iz centralne Srbije.
