Slučaj sa vodom u Dečanima treba da se reši do kraja, dosta je njihovog glumatanja i nameštenih događaja, počevši od lažne humanitarne katastrofe pa do silovanja navodno 20.000 Albanki, kaže Nebojša Čović, nekadašnji šef Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju.
Povodom izjava političara na Kosovu da su „dva Srbina viđena u Dečanima neposredno pre nego što je došlo do masovnog trovanja vodom“, Čović ukazuje na genezu manipulacija pričom oko trovanja na Kosovu – od slučaja rudara, trovanja dece u školama, na izborima, da bi se stiglo do slučaja u Dečanima.
– To je već viđen scenario i da tako kažem „veoma smrdi“ na onu histeriju u vezi sa utapanjem albanskih dečaka pre martovskog pogroma 2004. godine. Sve ovo liči na pravljenje ambijenta u smisliu pripreme za sličan scenario za napad, za devastiranje Visokih Dečana i uopšte napad na Srbe i ostale nealbanace – upozorava Čović.
U isto vreme, podseća, dogodio se i napad na povratnika kod Kline i, kako kaže, kada se na sve to dodaju izjave bivšeg sudije Euleksa, koje su pokušaj diskreditacije sudskog veća u Hagu i procesa protiv Tačija i ostalih u Hagu, sve to treba povezati.
– Sve to predstavlja jednu koordiniranu akciju u skladu sa planovima koje prave određene službe, naročito britanska. I cilj rada je zakulisana kombinatorika. Treba voditi računa – dodaje Čović.
On kaže da, kada se uzme u obzir i procurela informacija, odnosno pismo proizvođača oružja „Hekler i Koh“, da se onda može reći da je sve prepuno licemerja, nameštaljki.., ali da je to nešto što je već viđeno i na šta ne treba nasedati, ali da treba biti vrlo oprezan.
– A, gospoda iz međunarodne zajdenice, a naročito iz Kfora biće odgovorna za bilo šta što se bude događalo. I nemojte da opet pričaju priču kao marta 2004. da ništa nisu znali. Ne da znaju, nego su suorganizatori. Da ne igramo mi više žmurke oko toga, nego da budemo potpuno precizni oko ovih stvari – kaže Čović.
On smatra da na delu imamo evidentan primer zastrašivanja i ono malo ljudi povratnika na Kosovo, na šta međnarodna zajednica ćuti i okreće glavu, dok su „Kurtiju i gospođi Osmani puna usta o nekakvom multietničkom Kosovu i Metohiji“.
Kako ocenjuje, to nisu ljudi koji su spremni za dogovor i dijalog, pogotovo što pod dogovorom podrazumevaju priznanje „nekakve nezavisne kriminalne mafijaške tvorevine“, što je, kako kaže, stanje na tom delu naše teritorije koji je uzurpiran od 1998. i koji je od 2008, od jednostarno proglašene nezavisnosti, „okupirani deo Srbije“.
