Nemačka politika prema Zapadnom Balkanu suočava se s novim izazovima, novim sastavom parlamenta u Briselu, mogućim povratkom Donalda Trampa na čelo SAD i sve nestabilnijom situacijom u samom regionu.
Prema pisanju Dojče velea, dvadeset godina nakon poslednje velike ekspanzije Evropske unije, prilika je da se osvrnemo na nemačku spoljnu politiku u ovom periodu, posebno na odnose sa zemljama Jugoistočne Evrope, od kojih većina čeka ulazak u EU.
Zato se ove sedmice u nemačkom parlamentu dosta raspravljalo o ovim temama, čak i ne kao obično na odborima ili sednicama, već na posebnim forumima, koji su na ovaj ili onaj način vezani za jugoistočnu Evropu.
Mogući novi sukobi na Balkanu
Društvo za jugoistočnu Evropu (SOG) organizovalo je dva skupa, jedan povodom 80. rođendana bivšeg počasnog predsednika i političara SOG Gernota Erlera, a drugi povodom dodele Nagrade novinarske solidarnosti SOG-a novinaru Džabiru Derali.
Na poziciji državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova, u prvom kabinetu Angele Merkel, Gernot Erler je u značajnoj meri krojio smer nemačke spoljne politike koji se odnosi i na jugoistočnu Evropu. Socijaldemokratski političar je bio jedan od onih koji su se snažno zalagali za priznavanje Kosova, što, kako je rekao hrišćansko-demokratski političar i panelista Peter Bajer, nije bilo samo po sebi razumljivo u političkom Berlinu.
Istog dana i u isto vreme kada se tribina održavala, nova predsednica Skupštine Srbije i bivša premijerka Ana Brnabić bila je u poseti Bundestagu, ali nije učestvovala u aktivnostima koje organizuje Udruženje za jugoistočnu Evropu.
Pored Petera Bajera i Manuela Saracina, predsedavajućeg SOG-a i specijalnog izaslanika nemačke vlade za pitanja jugoistočne Evrope, na sastanku je bio i Enver Hodžaj, potpredsednik Skupštine Kosova i bivši ministar spoljnih poslova Kosova.
Na pitanje lista o obnavljanju oružanih sukoba na Balkanu, Erler je rekao da je ova opcija moguća zbog nedavnog pogoršanja odnosa Beograda i Prištine.
– Takođe, moramo imati na umu da je u interesu Putina da se pokrene novi oružani sukob u Evropi, koji bi skrenuo pažnju sa rata u Ukrajini i predstavljao najgori mogući scenario za Zapad – rekao je Erler.
Strah od Grenela i Trampa
Tokom foruma više puta je spominjano pitanje promene globalnih odnosa i uticaja na jugoistočnu Evropu u slučaju reizbora Donalda Trampa. Predstavnik demohrišćana i bivši izvestilac za zapadni Balkan poslaničke grupe demohrišćana u Bundestagu Peter Bajer posebnu je pažnju posvetio bivšem Trampovom ambasadoru u Berlinu i naknadnom specijalnom izaslaniku Bele kuće za pregovore Srbije i Kosova Ričardu Grenelu.
– Grenel je stalno u regionu i ponovo poslednjih godina pod ko zna kojim izgovorom – rekao je Bajer, koji je bio koordinator za transatlantske odnose u vladi Angele Merkel.
On je izrazio bojazan da bi, ukoliko Tramp ponovo dođe na vlast, pitanje razmene teritorija između Srbije i Kosova, koje EU i Nemačka odbacuju kao izuzetno opasnu opciju, moglo ponovo da bude stavljeno na raspravu.
– Tramp je uveren da će, ako dođe na vlast, za koji dan okončati rat u Ukrajini, a možda misli da će rešiti i problem Srbije i Kosova. Mislim da se moramo pripremiti za mnoge stvari. I ovo ne važi samo za Srbiju i Kosovo, već i za Bosnu i Hercegovinu – upozorio je Bajer.
