Nemački novinar Mihael Martens ocenio je da je proces protiv bivšeg lidera OVK Hašima Tačija od istorijskog značaja, ne samo za Balkan, već i za Zapad i dodao da će, ukoliko Tači bude proglašen krivim, to značiti da je NATO 1999. godine sarađivao sa ratnim zločincem.
Martens, koji je korespondent za Južnu Evropu „Frankfurter algemajne cajtunga“ u intervjuu za „Blic“ kaže da ono što bi pokazala osuđujuća presuda Tačiju, ima istorijski značaj širih razmera.
Kažete da bi „Tačijevi protivnici mogli reći da je u Hagu dobio najbolju odbranu koju ukradeni novac može platiti“. Na koji tačno „ukradeni novac“ bi njegovi protivnici mogli da aludiraju, pošto je poznato da su ga povezivali sa brojnim kriminalnim delima, uključujući i trgovinu organima?
– Na Kosovu je javna tajna da način života vođa OVK posle 1999. godine, kada su ušli u politiku, nije bio u skladu sa njihovim zvaničnim primanjima kao političarima. Vile sa bazenima, skupi satovi i automobili, skijanje u Sankt Moricu, elitne škole za decu, sve to ne možete sebi da priuštite sa zvaničnom platom političara u Prištini. Ključni razlog za činjenicu da su ljudi poput Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja izgubili izbore od Aljbina Kurtija je veoma jednostavan: Kurti ne krade. Ali mnogi kosovski Albanci, posebno mladi glasači, smatrali su da je starija generacija OVK krala. Ljudi to više nisu hteli da trpe.
S obzirom na količinu uloženog novca (16 miliona evra samo iz budžeta Vlade u Prištini) i moćan advokatski tim koji stoji iza Tačijeve odbrane, a koji je povezan sa ranijim slučajevima poput suđenja Anti Gotovini, postavlja se pitanje kome bi sve bilo u interesu da on ne bude proglašen krivim u Hagu?
– Najveći interes da Hašim Tači ne bude proglašen krivim ima sigurno Hašim Tači. Ali postoji još jedno ključno pitanje, ako Tači bude proglašen krivim, to bi značilo da se NATO 1999. godine borio protiv zločina Miloševićevog režima uz pomoć još jednog ratnog zločinca. To ne znači da je intervencija NATO bila pogrešna, ali bi priča iz 1999. godine dobila dodatni element koji istoričari neće moći da ignorišu.
Kako komentarišete tezu Tačijevih advokata da su zločine na Kosovu vršili pojedinci, a da lideri OVK „nisu odgovorni, jer nije postajao jasan komandni lanac“? Koga ta teza kompromituje?
– Ovo je važno pitanje i veoma sam radoznao da vidim koji će odgovor uveriti sudije u Hagu. Činjenica je da je OVK počinila zločine. Ali koje će tumačenje činjenica prevladati? Odgovor tužilaštva, koji kaže da je Tači imao punu kontrolu i da je stoga ratni zločinac? Ili odgovor branilaca koji su tvrdili da je OVK bio neki neorganizovani haos sa samo lokalnim korenima? A može li biti da je istina negde u sredini? U tom kontekstu često se setim šta je rekla Nataša Kandić nakon što je Ante Gotovina proglašen nevinim u Hagu. Ona je rekla da činjenice pokazuju da su se dogodili teški zločini, a sada ovom presudom utisak je kao da tih zločina nije bilo, ili da su minimizirani.
Zbog čega konkretno postavljate pitanje „da li je proces protiv Tačija, proces protiv NATO ili se može pretvoriti u to“? Šta će proces protiv Tačija i ostalih značiti za NATO?
– Ako Tači bude osuđen, ova presuda će indirektno uticati i na NATO. Ne pravno, već politički. To ne bi značilo da je NATO vodio zločinački rat, ja i dalje verujem da je taj rat bio manje zlo 1999. godine, ali bi značilo da je NATO sarađivao sa organizacijom koja je, prema presudi međunarodnog suda, bila umešana u ratne zločine.
Koji će znak pitanja, po vašem mišljenju, najpre ostati posle ovog procesa? I koje će biti političke i istorijske posledice tog procesa?
– Još je rano za zaključke, pogotovo jer i tužilaštvo i odbrana mogu da se žale na prvostepenu presudu. Ali jedno se sa sigurnošću može reći: Ovaj proces je od istorijskog značaja – i to ne samo za Balkan, već i za Zapad ukupno. Kosovski Albanci će možda morati da prođu kroz isto iskustvo koje je bilo veoma teško za Hrvate i koje neki u Zagrebu i dan danas ne mogu da prihvate: zločini se mogu počiniti i u odbrambenom ratu.
