Publicista Kaplan Burović ističe je da Albanci nisu autohtoni narod na Balkanu, čemu svedoče istorijski dokumenti, kao i svetski i albanski naučnici, već su okupatori i dodao da se tako ponašaju i dan danas.
– Nisu oni ni Iliri ni Pelazgi. Oni su stočari, došljaci sa Baltičkog mora. Okupatori. I uglavnom islamizovani hrišćani. Za vreme cara Dušana na Kosovu i Metohiji nije bilo ni jedan odsto Albanaca. Sve su bili Srbi. Tek za vreme turske okupacije Albanci, kao topovsko meso Turaka i pod njihovom zastavom, dolaze na KiM – rekao je Burović, čiji bogat istraživački rad decenijama izaziva žestoke reakcije.
Ovaj albanolog, balkanolog, publicista i književnik najstariji je jugoslovenski disident, koji je zbog kritike titoizma i režima Envera Hodže u Albaniji proživeo golgotu.
Proveo je 33 godine u zatvoru, dve u jugoslovenskom i 31 godinu zatočeništva, teškog prebijanja i mučenja u albanskom kazamatu.
Lažne teze
– Da Turci nisu došli na Balkan i razorili Dušanovo carstvo i da nisu muslimanizovali Albance, ovi bi postali Srbi. Eventualno Grci. To je istina! Evo ja već 30 godina, od kada sam izašao iz zatvora, pišem studije. Daj, bre, osvestite se, nisu Albanci autohtoni! Teza nekih Albanaca da su najstariji narod i da su ilirskog porekla naučno je neutemeljena. Ako ne verujete meni, evo vam svetski naučnici, austrijski akademici Gustav Vajgand, Gustav Majer, Norbert Jokl. Majer je čak rekao da su Albanci braća Litvanaca, da su njihovi jezici bratski – ispričao je Burović, koji živi u Ženevi od 1991. godine, kada je pušten iz zatvora.
Da Albanci nisu autohtoni, ističe Burović, priznali su u naučnim studijama i njihov „bog albanologije Ekrem Čabej i najveći naučnici Aleks Buda i Šaban Demiraj, predsednici Akademije nauka Albanije“.
Burović se, kaže, slaže sa tvrdnjom Čabeja da se albanski jezik formirao u šestom veku u današnjoj Rumuniji, odakle su Albanci stigli tek u 10. veku u oblast Mata, iznad Tirane.
– Odatle su se rasprostrli po današnjoj Albaniji, koja je tad bila nastanjena pretežno Srbima. Posle turske okupacije ti Albanci će preći i današnje granice Albanije i ući u Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru. A pre svega toga bili su pleme od 5.000 do 10.000 ljudi koje je sišlo sa Baltičkog mora do Dunava, današnje Rumunije, negde oko prvog veka nove ere. Bili su stočari, nisu se bavili zemljoradnjom. Kad više ne bi bilo hrane za stoku, selili su se – objasnio je Burović.
Opstali su kroz vekove jer su, kako ističe, pokazali jaku konzervativnost i snažnu moć asimilacije. Čuvaju svoje, a druge albanizuju.
– Kako bilo, u početku, kad su se doselili u Mat, oni su sa Srbima živeli u simbiozi. Dok nisu došli Turci i muslimanizovali ih. Zadojili su ih i mržnjom da bi ih koristili kao ratnike protiv Srba, koji su čuvali svoja ognjišta. I danas se Albanci ponašaju kao tad – rekao je Burović.
Važne činjenice
Burović smatra da te činjenice mogu biti značajne i u borbi za Kosovo.
– Naš SANU, kao i akademske zajednice Crne Gore, Makedonije, postavljen je na pogrešnim osnovama. Čak su i Dobricu Ćosića indoktrinirali da su Albanci autohtoni na Balkanu. I onda on predloži podelu KiM – rekao je Burović.
Naglašava da se Srbi i Albanci nikako ne mogu porediti.
– Srbi, meštani, samo su se branili i borili za slobodu. Zar okupirani narod nema pravo da brani svoje ognjište – upitao je Burović.
„U zatvoru me mučili i tukli čak 31 godinu“
Burović priča da su ga u Albaniji uhapsili pod optužbom za neprijateljsku propagandu i posle tri decenije torture pustili.
– Osudili su me na 43 godine zatvora, od čega samo za neprijateljsku propagandu na 35 godina. U presudi je pisalo da sam u Albaniji predstavljao političku i ideološku diverziju. Komunistički predsednik Albanije Ramiz Alija je naredio da me u decembru 1990. puste da bi se prikazalo da je tamo počela demokratizacija. Zato su to objavili u svim medijima. U zatvoru, gde su me redovno tukli i mučili, proveo sam 31 godinu – kazao je Burović.
Ko je Burović?
Kaplan Burović rođen je 8. avgusta 1934. u Ulcinju, diplomirao je albanologiju u Skoplju i albanski jezik i književnost u Tirani.
Počasni je član Akademije nauka i umetnosti intelektualaca, a objavio je više od 130 naučnih radova.
Zbog slobode mišljenja i govora u SFRJ bio je dve godine u zatvoru, a u Albaniji je osuđen na 43 godine, ali je pušten posle 31.
Njegov roman „Izdaja“ uvršten je u školsku lektiru u Albaniji. Uprkos tome, u Tirani je 2009. spaljen kompletan štampani tiraž njegove četiri knjige.
Prva žena mu je bila Turkinja iz Tetova, koja ga je ostavila kada je uhapšen, a druga Vlahinja iz Albanije, s kojom je dobio Dušana i Dušanku.
