Političkim predstavnicima u Prištini koji protiv Beograda najavljuju tužbu za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu iz srpskog državnog vrha stiže poruka da to ne rade, ali i da je to pravno nemoguće. Tužbu je još u prvom govoru po izboru za tzv. premijera najavio Aljbin Kurti, a portparolka tzv. Vlade Kosova Rozafa Keljmendi se oglasila ovim povodom poručivši da će je podneti do kraja iduće godine.
Predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da Priština tužbu za genocid protiv Srbije, koja je danas formalno-pravno postoji na Kosovu, može da podnese samo preko druge države – Albanije.
– To bi značilo de fakto početak ujedinjenja sa Albanijom. Upozoravam vas i molim da to ne radite – poručio je Vučić i zamolio i one koji Prištinu i dalje „ljuljaju i paze kao svoje dete“ da to ne čine.
Dodao je da, kada ljudi iz inostranstva govore da su protiv promena granica, „lažu otvoreno“, jer jesu za promenu granica.
– Kad god kažu da su protiv promene granica, kažem „još si jedan od licemera koji želi promenu granica“, ostvarenu na silu kada smo imali nesposobnu vlast u Srbiji.
– Kažete protiv ste promena granica, a na Kosovu to opravdavate navodnom humanitarnom katastrofom. Zar nije bila veća katastrofa u Iraku i to što Basru niste odvojili od Bagdada, što niste Kandahar od Kabula u Avganistanu, Homs od Damaskusa u Siriji? Samo ste Srbiji našli da odvajate, iako nije bilo ni blizu humanitarne katastrofe – rekao je Vučić.
Srbiju bi da tuži OVK agresor, komentariše za „Vesti“ profesor bezbednosnih nauka Miroslav Bjegović.
– Upravo ono što potenciraju Aljbin Kurti i Rozafa Keljmendi o podnošenju tužbe za genocid su jeftina predizborna obećanja njihovim glasačima, a nastavak dela političkog govora Hašima Tačija, koji se upravo zbog ratnih zločina nalazi u Hagu – ukazao je Bjegović.
Interesantno je, kaže, da agresor koji je „okupirao“ deo suverene i nezavisne Srbije, a preciznije OVK, koja je proglašena terorističkom organizacijom od strane svojih mentora SAD, razmišlja da tuži žrtvu, odnosno srpski narod koji je proteran sa vekovnih ognjišta.
Ovi, kako ih naziva, „populistički potezi“ Prištine služe za unutrašnjepolitičku upotrebu, jer treba odbraniti viđenje njihove borbe u ratu, zbog čega smatraju da ne treba popustiti u pregovorima sa Srbijom.
Rozafa Keljmendi je rekla da pre izrade treba finalizovati plan rada, koji sadrži mnoge tehničke aspekte, a kada se plan završi da počne izrada tužbe za čije podnošenje nije utvrđen tačan datum.
Albance u Prištini, koji svakog dana prete Srbiji tužbom za navodni genocid, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Igor Popović poručuje da je ona samo u njihovim „uzavrelim glavama“, a u pravnom smislu ne postoji čak ni u teoriji. Nezabeleženo je, kaže, u istoriji međunarodnog prava da jedna teritorija, što KiM defakto jeste, tuži vlastitu državu.
– Provokacija Prištine je neuspešna kupovina vremena jer znaju da je takav naučno fantastični scenario nemoguć i u pravnom smislu ništavan – objasnio je Popović.
On je ukazao da Kosovo kao teritorija pod protektoratom međunarodne zajednice po Rezoluciji SB UN 1244 nije i ne može biti subjekt međunarodnog prava.
– Što pre Priština prihvati realnost, mogućnost za nastavak dijaloga i pronalaženje kompromisa biće izvesnija – zaključio je pomoćnik direktora Kancelarije za KiM.
Dižu tenzije u regionu
– Jasno je i Albancima da teritorija ili tzv. država Kosovo može da podnese jednu takvu suludu tužbu pred Međunarodnim sudom pravde, ali će sigurno biti odbačena jer nije članica UN, niti će biti, pošto im to Srbija nikada neće dozvoliti. Sve ovo utiče na podizanje bezbednosnih tenzija, ne samo između srpskog i albanskog naroda, već i celog regiona, što ne vodi boljoj budućnosti – kaže Miroslav Bjegović.
Unapred izgubljena bitka
– Baveći se ovakvim besmislicama, političari iz Prištine pokazuju da nemaju jasnu i realnu politiku, ni volju da grade politiku mira, već samo rade na rasplamsavanju separatističkih i ekstremističkih strasti. Snaga argumenata i međunarodnog prava je na strani Beograda i uzaludno je što Priština bije unapred izgubljene bitke. Sigurno postoji korisniji način za trošenje novca, kao što je kupovina vakcina i imunizacija stanovništva, umesto kvazi pravničkih bitki osuđenih na propast – kaže Igor Popović.
