Tako se cene legende. Lep primer stigao je iz Saragose. Znaju Španci da pamte i poštuju košarkaške učitelje. Saragosa je promovisana u „Grad košarke u 2024. godini“, a za ambasadore celokupne akcije imenovani su Zagorka Žeravica i Huan Antonio San Epifanio.
Naravno, ljubitelji košarke dobro znaju ko je San Epifanio i kakav je igrač bio u slavnim vremenima, kada je postojala institucija klasičnog krila. Čuveni Epi je rođen u Saragosi, a celu seniorsku karijeru proveo je u Barseloni, gde ga je kao devetnaestogodišnjaka doveo Ranko Žeravica, proslavljeni jugoslovenski i srpski trener.
Kao što se zna, bračni par Žeravica je ostavio neizbrisiv trag u Španiji, Ranko je postavio temelje vrhunske muške španske košarke, a Zaga je sa ženskim timom Saragose, osvajanjem Kupa Kraljice, 1990. godine ostvarila uspeh za anale.
Zagorka Žeravica je dugo živela na relaciji Srbija – Španija, a od 2022. godine se nalazi u Beogradu, pa se u svečanost u Saragosi direktno uključila putem video-linka. Zagina pozdravna reč je naišla na sjajne reakcije, a nisu izostali ni komplimenti na račun njenog izgleda i neverovatne vitalnosti, s obzirom da ima pune 83 godine, pri čemu je Epifanio nazvao „čudom prirode“.
Inače, opština Saragosa će ove godine biti domaćin priprema svih španskih reprezentativnih selekcija, a poseban akcenat biće na seniorkama i seniorima, koji učestvuju na OI u Parizu. Uz to, imenovanje ovakvog ambasadorskog tandema je dodatni stimulans za „Furiju“, jer imati takve uzore i primere, zaista je posebna čast.
To je bio povod da se nekadašnja članica trofejne generacije beogradskog Radničkog i reprezentacije Jugoslavije specijalno za „Sport Klub“ osvrne na ovaj lep događaj i svoje blistave trenerske dane.
Ispisala istoriju Saragose
Zanimljivo je da je Zaga prvi srpski trener u istoriji i u ženskoj i muškoj konkurenciji, koji je osvojio trofej na Iberijskom poluostrvu. Zbog svega što je kao trener uradila u Saragosi Zaga ima stalno mesto u svečanoj loži dvorane „Princ Felipe“, na sedištu stoji pločica sa ugraviranim njenim imenom i prezimenom, a Košarkaška federacija pokrajine Aragon dodelila joj je priznanje „Trener legenda“.
Prošle godine, kada su košarkašice Saragose takođe osvojile Kup kraljice, u trenucima velikog slavlja ljudi iz kluba su se setili Zage i pozvali je telefonom da sa njom podele radost. Tek da se zna ko je tamo još pre 34 godina ostavio šampionski pelcer…
– U klubu i u ekipi smo imali atmosferu kao u familiji. Počeli smo u malim dvoranama kapaciteta do 2.000 gledalaca, da bi na kraju, zbog bezbednosti, na ulaze stavljali natpise „popunjeno je“. Poslednje dve moje sezone smo prešli u veliku dvoranu „Principe Felipe“, na nekim utakmicama je bilo i do 7.000 gledalaca. Najviše u celoj ligi. To je i danas neverovatna cifra kada je reč o ženskoj košarci – ističe Zaga Žeravica sa puno emocija.
– Drago mi je i lepo je što su me se setili, iako je od mog rada u Saragosi prošlo mnogo godina. Ovo, za mene, neočekivano i divno priznanje je samo kruna tog uspeha, koji nije bio poklon, već proizvod napornog rada, želje, predanosti i vere da se može. Nisam znala da će ovaj dogaĐaj biti tako veličanstven. Na žalost, nisam mogla da primim lično nominaciju za ambasadorku manifestacije. Moj unuk Adrian je to učinio u moje ime i srećna sam zbog toga, jer on je pola Srbin, pola Španac. Veoma sam ponosna da posle toliko godina našeg boravka u Saragosi i pre toga dve godine u Barseloni, ostavljamo, ne samo velike uspehe za sobom, nego i jednog unuka, koji produžava Žeravice u tom divnom gradu i zemlji, čiji smo, takoĐe državljani – u dahu priča legendarna Zagorka Žeravica.
Sve je počelo kada je Ranko Žeravica preuzeo tim Saragose, 1987. godine, tada se porodica Žeravica preselila u Španiju. Zaga, diplomirana pravnica, do tada je radila u SOFK, današnjem Sportskom savezu.
– Uzela sam neplaćeno odsustvo na dve, a tamo ostala 35 godina. Išla sam povremeno na Rankove treninge, ponekad iz dosade. Kasnije su me iz ženske ekipe Real Saragosa zamolili da im malo pomognem, jer je njihov trener radio u smenama i često nije mogao da stigne na trening. Bila je to ekipa jedne škole sa tradicijom, sa pet devojaka sa strane. Najstarija je imala 22 godine. Bila sam potpuno izgubljena. Ranko mi je pomogao sa nekoliko saveta i gomilom časopisa „Trener“, koje je doneo u Španiju. Celog života je učio, govorio je „nikad se ne zna sve, a košarka je živa materija“.
Ipak, bogato igračko iskustvo i košarkaški nerv učinili su da Zaga postane sjajan strateg, čije delo se u Španiji i dan, danas spominje i slavi.
– U ekipi nisam imala kondicionog trenera, sve sam sama radila, a imali smo samo jednu povredu za pet sezona i to ne strašnu. Čini mi se da je košarka danas, postala „nauka“ a neretko se dogodi da bude po onoj narodnoj „mnogo babica, a kilava deca“. U našoj prvoj sezoni igrali smo u Drugoj ligi. Putovalo se autobusima, ili sa roditeljima igračica i sendvičima za put, ali od prvih 19 utakmica imale smo 19 pobeda! Kako se po jutru dan poznaje, kroz plej-of pobedismo dve ekipe, koje su ispadale iz Prve lige i na, zaista veliko čudo, uđosmo u Prvu nacionalnu ligu. Premijerne sezone u eliti osvajamo peto mesto, što je bilo fantastično. Samo sa dve, skromne strankinje i dve košarkašice iz Španije, a ostale su sve bile iz Saragose – priča Zaga Žeravica.
Vrtoglavi uspon je krunisan istorijskim osvajanjem Kupa kraljice 1990. godine. Ekipa Saragose je u finalu, posle dva produžetka, pobedila favorizovani Tintoreto – 89:81. Podvig je bio utoliko veći što je ostvaren sa pretežno domaćim igračicama, a valja napomenuti, da je prošle godine isti klub osvojio taj trofej, ali sa samo jednom prvotimkom iz Saragose.
A veliki trijumf pre 34 godine slavila je cela Saragosa i regija Aragon, ređali su se prijemi i brojne počasti. Nezaboravno. Svakako i pohvalno što se istorijski uspeh pamti posle toliko vremena.
– Lepo je kad ljudi i zemlja poštuju svoju istoriju bez, koje nema ni budućnosti, to je velika istina. Tako je i u sportu. Ništa ne počinje od nas, a i ne završava se sa nama, inače bismo živeli i dalje u pećinama. Lično se ponosim sa oba grada i zemlje u kojima sam živela i sve bih ponovila jer mislim da sam ostvarila sve što sam htela i mogla. Jednostavno sve što radim je sa ubeđenjem, pažnjom i ljubavlju – poručuje neponovljiva Zagorka Žeravica.
