Omladinci Partizana, koji će u baražu za osminu finala Lige mladih odigrati jedan meč, 7. februara (15.00) sa portugalskom Bragom, i to u Humskoj 1, ostali su jedini predstavnici srpskog fudbala u Evropi, što je malo ko očekivao. Sama ta činjenica imponuje momcima rođenim 2005, 2006. pa i 2007, a sve je počelo pre godinu i po dana kad je na klupu seo Nenad Stojaković. Mladi stručnjak je u prvoj sezoni osvojio prvo mesto u Omladinskoj ligi Srbije, a na trofej se čekalo 13 godina. Odmah su zacrtani naredni ciljevi: odbrana trofeja u domaćem prvenstvu i što bolji rezultati u debitantskoj sezoni u UEFA Ligi mladih. Na tom polju sve ide „kao podmazano“. Prvo je eliminisana Univerzitatea iz Krajove, i to duplom pobedom (1:0 u Rumuniji, 4:0 u Beogradu), a znatno teže je bilo protiv moldavskog Šerifa. Uprkos dobroj partiji, pretrpljen je poraz u prvom susretu u Kišinjevu (2:0), ali je usledio revanš s kamatom povrh Autokomande (5:2). Za mnoge – „podsetnik“ na neka prošla vremena, kad je prednost domaćeg terena više značila, pa su i takvi ishodi dvomeča bivali češći.
– Sećam se toga, mnogo je bilo takvih utakmica – počinje priču Stojaković za „Vesti“. – Fudbal i jeste najzanimljivija igra na svetu zato što donosi neizvesnost. Samo u ovom sportu slabiji može da pobedi jačeg. Igra se zbog gledalaca, navijača. Nijedan trener ne voli neizvesnost, ali, prosto, to je draž fudbala.
Finiš revanša beše neobičan – 5:0, pa dva gola Moldavaca. Ipak – ne i ugrožen prolaz Partizana dalje.
– Najžalije mi je što sam imao na klupi dva dečaka rođena 2007. koji nisu uspeli da uđu u igru. Čak nisam ni video drugi gol Šerifa, jer sam pripremao izmenu. Nije to bilo ništa dramatično. Brzo smo to smirili, nije bilo ni mnogo do kraja. U svim momentima smo dominirali.
Kvalitet presudio
Prva utakmica je bila eklatantan primer da igra i rezultat u fudbalu ne moraju uvek da se poklope.
– Dečaci su bili svesni da su kvalitetniji od Šerifa i taj poraz bio im je dodatan impuls da revanš odigraju kako treba. Bilo je problema pred put u Moldaviju, mnogo nezadovoljnih momaka i, generalno, ljudi oko njih. Trener takve stvari mora da kontroliše kako zna i ume, pogotovo fudbalere koji ne igraju, a misle da zaslužuju da budu na terenu. Treba da shvate da su deo tima, da je za njihovo dobro sve što radimo. U ovom momentu teže razumeju takve stvari, zato što su mladi, ali, uspeli smo da preokrenemo situaciju kroz razgovore i sastanke. Nagrada je stigla u vidu ubedljivog trijumfa u Beogradu. Postigli smo svakako veliki uspeh plasmanom u šesnaestinu finala.
Šerif je već dugo konstanta u Evropi, sad se pojavljuje i kao značajan faktor u omladinskom fudbalu.
– Kontinuitet je vrlo važan. Njihov trener omladinaca i pomoćnik rade već šest godina zajedno, tandem su i u omladinskoj reprezentaciji.
Već protiv Rumuna nade Partizana su pokazale koliko su jake.
– I dalje ne mogu da se načudim stadionu u Krajovi. Kao da je neki svemirski brod sleteo u grad. Kao Alijanc arena. Imaju tri centra samo za mlađe kategorije. Bez obzira na ukupnih 5:0 za nas, Univerzitatea je kvalitetna ekipa. Plus uslovi koji su fantastični za naše pojmove.
Morala je crno-bela ekspedicija, ipak, u oba slučaja na dug put autobusom.
– Ono što vas ne ubije, ojača vas. Iskoristili smo ta putovanja da odemo, recimo, u Jaši, gde su mošti Svete Petke. Kad bismo to inače videli… Dug put u Moldaviju su pratile neke negativne stvari, nervoza momaka, međutim, sve to je deo njihovog razvoja.
Saradnja sa seniorskim pogonom je na najvišem nivou. Neki momci koji su već određeno vreme sa prvim timom priključeni su pred Šerif omladincima.
– Imali smo ogromnu pomoć kad su u pitanju Jevremović i Trifunović. Oni su najstariji, najzreliji.
Omladincima bi mogao da bude priključen i Samed Baždar, rođen je 2004, ali…
– On nikad nije bio deo ove priče. Ovi momci koji su sve vreme bili deo procesa, znaju principe, kako se ponašamo i na koji način želimo da igramo.
Nije realno ni uvek pobeđivati
Stojakovićev pogled na fudbal je jasan:
– Treba da se udovolji navijačima i budemo prepoznatljivi. Da igramo napadački, stojimo visoko na protivničkoj polovini i vršimo pritisak. Želimo da se gledaoci „stope“ sa igračima, da u svakom momentu znaju šta će ko da uradi.
Tako nešto u Srbiji nije lako izvesti. Potrebno je strpljenje kojeg počesto nema.
– Crvena zvezda i Partizan stvorili su jaz zbog toga što imaju pritisak da svaki meč moraju da trijumfuju. To je nemoguće. Barselona izgubi od Đirone, Real se negde oklizne… Napravili smo stvari koje nam donose probleme, da trener ili ekipa ne smeju da izgube. Čak i kad postoji određeni proces sa trenerom koji već duže vreme radi, desiće se kiks. Treba, međutim, da se zna zašto je stigao poraz, a ne da se traži izgovor u nekim drugim faktorima.
Rezultat na semaforu je, veli, posledica svega što se dešavalo pre toga.
– Kad si legao, kad si ustao, šta si jeo, s kim si se okružio, koliko si pozitivan, koliko si došao ranije pre treninga… Ponavljanje, ponavljanje, ponavljanje… Moraš da dovedeš stvari da budu kao na utakmici. Da igraš kao što treniraš. Ukoliko si „loš policajac“ kao trener, stvaraš neke frustracije kod igrača. Ako si „dobar policajac“, misle da mogu lako sa tobom, tako da – oni su ključ.
Braga u punom ritmu
Svi u klubu žele, što se tiče Lige mladih, korak dalje.
– Nismo rekli poslednju reč u Evropi. Braga će biti u punom takmičarskom ritmu, pauza kod njih ne postoji. Važno je da ćemo igrati na našem terenu, biće to prilika da promovišemo Partizan i fudbal Srbije. Sve to predstavlja ogroman motiv.
Želimo da napravimo iskorak, da trijumfujemo u Ligi mladih. Tako nešto niko nije uspeo na našim prostorima i daćemo sve od sebe da uspemo. Niko ne može da nam oduzme pravo da se nadamo i da sanjamo. Fudbaleri su tokom odmora dobili plan šta i kako treba da rade. Duel sa Bragom je već za tri nedelje, učinićemo sve da budemo spremni.
Raduje Stojakovića što kod svih momaka vidi, kako kaže, ogroman prostor za napredak:
– Takve stvari daju mi nadu da bismo mogli da napravimo veliki uspeh. Daleko su još od onoga što bih želeo, ali na dobrom su putu. Kao trener, imam privilegiju da radim sa nekim od najtalentovanijih dečaka koje ova zemlja ima, a većina njih su i reprezentativci.
Snovi o Ligi petice
U fokusu jesu igrači, međutim, ovaj uspeh je od nemerljivog značaja i Stojakoviću:
– Kao čovek nosim određene vrednosti koje se u većini slučajeva ne poklapaju sa nekim stvarima i to je ono što je najteže. Treba naći neku sredinu. Ostaje mi da vredno radim i da napredujem u poslu.
Kaže da su mu ambicije u trenerskoj karijeri – najviše:
– Liga petice. To je san svakog trenera. Taj cilj je dostižan!
Učim dečake na svojim greškama
Nenad je svojevremeno bio igračka nada Partizana. Karijera ga je zatim vodila u mnoge klubove u zemlji i inostranstvu, ali, opšta je ocena da potencijal nije ni izbliza iskoristio:
– To je sigurno. Pokušavam da prenesem neke svoje greške, u smislu da ovi dečaci to ne ponavljaju.
Upitan šta bi, iz sadašnje perspektive, savetovao sebe kao igrača, nabraja:
– Disciplina, fokus, posvećenost, mir. Vera u ono što radiš, vera u sebe. Da se definišeš u odnosu na druge ljude. Kada padneš, moraš da ustaneš i da pokušaš da svakim danom budeš bolji. Da radiš na detaljima.
Onda, na kraju karijere, to nosi neki mir, jer znaš da si dao sve od sebe i da si učinio sve što je do tebe. Ne možeš da promeniš druge ljude, situacije koje oni kreiraju. Ono što možeš da promeniš si ti sam. Načinom na koji menjaš sebe, menjaš i okolinu.
Bitan je prolaz ka prvom timu
Sami rezultati omladinske selekcije Partizana, utisak je, donedavno nisu bili u prvom planu jedno duže vreme. Talenti su prosleđivani u Teleoptik, oni najbolji odmah i u prvi tim.
– Ako pogledamo ono što je najvažnije, igrače koji iz škole ulaze među seniore, nikad tu nije bilo neke pauze. Uvek je tu bilo kvalitetnih mladih fudbalera koji su nastavili svoj put kroz Partizan ili neke druge klubove.
Bajkovita priča splitskog Hajduka
Jasno iskazane ambicije omladinaca Partizana u Ligi mladih pokazuju da je trasu iscrtao Hajduk. Splićani su prošle sezone stigli do finala završnog turnira u Ženevi. Tek tada su poklekli pred AZ Alkmarom, prethodno su srušili Milan. Mladi „bili“ su vizu za Švajcarsku overili u spektakularnoj borbi za četvrtfinale. Na svom Poljudu srušili su Mančester Siti (2:1), i to u neverovatnom ambijentu, bar za naše prilike kad su u pitanju mečevi omladinaca. Podrška navijača bila je impresivna čak i u Ženevi.
– Igrao sam pred punim tribinama, to je nešto što je spektakularno – uz uzdah će Stojaković. – Želim ovim dečacima da što više vremena provedu u svlačionici Partizana, na terenu u Humskoj, u hramu fudbala. Sigurno će onda u jednom trenutku da dožive da dođe veliki broj navijača da podrži njih i klub. Prošlogodišnja priča Hajduka je bajkovita. Svaki susret na Poljudu pratilo je između 10.000 i 15.000 ljudi. Čini mi se da su morali i da menjaju stadion jer je interesovanje pokazao veliki broj navijača koji ne bi mogli da stanu tamo gde je prvobitno predviđeno da se igra. Mislim da utakmica poput naše protiv Šerifa zaslužuje pun stadion.
Teža staza šampiona
Sistem takmičenja u Ligi mladih, sa stazom šampiona s jedne strane i, nasuprot tome, grupnom fazom koju igraju juniorski pogoni učesnika LŠ u seniorskoj konkurenciji, najblaže rečeno je neobičan. Mnogima i teško shvatljiv.
– U stazi šampiona su timovi koji su osvojili nacionalna prvenstva. Tu nema zvučnih imena, jer najveći klubovi na svetu „vode“ svoje timove uz sebe plasmanom u seniorsku Ligu šampiona. Ovaj naš put je teži – ocenjuje Stojaković.
Bitan je pristup mladom igraču
Vezano za izuzetno bitan psihološki aspekt rada sa mladim igračima, Stojaković pominje Žozea Murinja:
– On kaže: „Mnogo pre nego što sam postao šef stručnog štaba, znao sam da postoje daleko veće stvari nego šutnuti loptu i dati gol.“ Sve je bitno i treba sve sublimirati i na pravi način prići igračima. Treba biti pametan i naći određenu žicu, ali moraju i sami fudbaleri da se bave time. Ne mogu uvek da očekuju da će trener da pronađe pravu stvar za njih. Trenerski posao je celodnevni, ima gomila detalja na koje mora da se obrati pažnja. Dosta čitam i bavim se time. Dosta i grešim, ali uvek kad se to desi, pokušavam da zapišem i da se to više ne ponovi.
Počele pripreme
Crno-beli juniori omladinci su u sredu počeli pripreme za prolećnu sezonu, gde će im prvo iskušenje biti ono najvažnije, duel sa Bragom. U slučaju uspeha, nameriće se na boljeg iz duela Bazela i Bajerna. Pored golmana, Vanje Radulaškog i Nikole Ralića, sa radom su krenuli Aleksa Ćelić, Andrej Popović, Andrej Stamenković, Dimitrije Janković, Dušan Došlov, Dženis Totić, Marko Tadić, Matija Ninić, Mihajlo Petrović, Milan Aleksić, Milan Roganović, Nikola Simić, Novak Petrušić, Ognjen Ugrešić, Petar Petrović, Uroš Ćuk, Uroš Filipović, Vanja Dragojević i Zoran Alilović.
Napadač Dušan Jovanović priključen je prvom timu za deo priprema u Beogradu. Na spisku nema Ilije Batričevića koji je jesenas, uglavnom, bio na klupi za rezerve. Bogdan Mirčetić, Janko Jevremović, Nemanja Trifunović i Mateja Stjepanović su odranije sa prvim timom, ali bi mogli da budu u kombinaciji za duel sa Portugalcima.
