Legendarni Holanđanin, Marko van Basten dao je veliki intervju za BBC i pričao o svemu što je prošao u životu i o čemu je pisao u autobiografiji: „Moj život, moja istina“.
Prva strašna, možda i najstrašnija stvar koja ga je odredila u životu, dogodila se kada je imao sedam godina i sa svojim drugom otišao u šetnju po zaleđenom jezeru. Led je pukao, drug je potonuo, a pokušaji spasavanja ostali su bez uspeha.
– Nosio je vunenu kapu tog dana, neka vrsta trkačke kape, plava sa belim i dve crvene pruge. Sećam se da je nastavila da pluta po vodi. Imao sam sedam godina i to je naravno imalo velikog uticaja na moju ličnost. Ali kakav je zapravo bio efekat, ne znam. Voleo sam da igram fudbal, a Jopi je bio moj prijatelj. Nisam razumeo šta znači smrt – priča Van Basten, pa nastavlja:
– Više nije bio tu, to je bila stvarnost. Imao sam njegovu malu fotografiju i svuda sam je nosio sa sobom, ali nakon desetak godina odjednom nisam mogao da je nađem. Moj otac je bacio i reko da moram da zaboravim na prošlost.
O Markovoj karijeri zna se sve. Veliki uspesi, potezi o kojima se i danas priča, čuda koja je pravio po terenu, gol Rusima i dalje je jedan od najboljih svih vremena. Sve to, uključujući i tri Zlatne lopte iz 1988, 1989. i 1992. godine Van Basten bi sada menjao za nešto drugačiji život. Život bez bolova!
– Da sam imao iskustvo koje sada imam znao bih da nije vredno bola koji i sada osećam. Zaista nije vredno! Problemi sa zglobom mi utiču na svakodnevnicu i da ponovo mogu da biram sigurno bih drugačije birao.
Agonija traje od 1993. godine, a posle operacije zgloba dve godine kasnije odlučio je da završi karijeru. Ili je jednostavno mora da je završi, iako je imao samo 30 godina i bio premlad za „kačenje kopački o klin“. Način na koji je opisao svoj poslednji meč zaista ledi krv u žilama i tera na razmišljanje.
– Bila je to sahrana. Moja sahrana, a ja sam na joj bio gost! Ne mene kao čoveka nego mene kao fudbalera. Tako sam se osećao, tako su se osećali i moji saigrači, navijači na stadionu, navijači koji su sve gledali na televiziji. To je bio unikatan trenutak, to je bila istorija. Momenat u kom sa umro kao fudbaler.
