Borba za dinare, ali bahreinske

Mladen Jovančić (39) se posle kratkog boravka u Srbiji, gde je pohađao početni kurs za sticanje trenerske licence i kratkog angažmana u Dinamu iz Pančeva, vratio u za njega obećanu zemlju – Bahrein. Rođeni Sarajlija, sa prebivalištem u Beogradu, ustvari je žitelj egzotične zemlje.

Nekadašnji fudbaler iz Istočnog Sarajeva, sada već trener, odlučio je da se vrati u zemlju u koju je prvi put stigao 2009. kada je obukao dres Rife. Mnogo toga se od tada promenilo, ali on je i dalje tu, željan dokazivanja, sticanja znanja i uspeha. Jovančić je krenuo sa sticanjem A licence. Ovaj put, neće pohađati školu FSS, već će se boriti za azijsku licencu.

– Krenuo sam na A licencu. Potpuno je ista azijska kao i UEFA. Posle toga, pokušaću nešto ozbiljnije. Sa A licencom u Bahreinu mogu da vodim i klub iz elitnog fudbalskog ranga, jer se liga još uvijek ne vodi kao profesionalna. Jedino u slučaju nastupa u kontinentalnim kupovima, ne bih mogao da vodim te utakmice – kaže Mladen Jovančić čija je porodica u Srbiji jer posle ćerke (15) obogaćena je i rođenjem sina koji ima tek godinu dana.

Kraljevina Bahrein (u prevodu „dva mora“) je mala ostrvska država koja se nalazi u Persijskom zalivu. Po broju stanovnika (1,2 miliona, od čega su 660.000 stranci) i po veličini teritorije najmanja arapska država.

– Imao je površinu od 665, ali zahvaljujući obnavljanju zemljišta područje se povećalo na 765 km2. Bahrein je jedna od najliberalnijih muslimanskih zemalja, pa tako žene mogu da biraju da li žele da budu pokrivene ili da se oblače u zapadnjačkom stilu.

– Moguće je doći do alkoholnih pića u specijalizovanim prodavnicama, a služe se i u restoranima i hotelima. Isto tako, svinjsko meso se može kupiti ili poručiti, a najpoznatije lokalno jelo je šavarma, jedna verzija girosa – objašnjava Jovančić koji je odlično upoznat sa lokalnim prilikama.

Pri pomenu Bahreina mnogima su pred očima, pustinja, beduini i kamile.

– Oko 92 odsto je pustinja sa povremenim sušama i olujama koje nose prašinu. Saudijska Arabija se nalazi zapadno od ostrva, i povezana je sa Bahreinom auto-putem Kralj Fad (pušten u promet 1986. godine). Ka jugu Persijskog zaliva nalazi se Katar. U planu je izgradnja mosta prijateljstva Katar-Bahrein, koji će biti najduži most na svetu!

Šta još karakteriše tu zemlju?

– Stanovnici Bahreina neguju multikulturalnost i veoma su otvoreni. Kriminala gotovo i da nema. To prija strancima pa i mojoj porodici. Mnogo se ulaže u kulturu, što ovu uzbudljivu zemlju čini privlačnom. Jedno od najčarobnijih mesta je stara prestonica Bahreina – Muharak, gde se nalazi palata njihovog prvog vladara.

Potraga za biserima u Persijskom zalivu je predstavljala glavni izvor prihoda i točak ekonomije, sve do ranog 20. veka, kada je 1932. godine pronađena nafta koja je donela ubrzanu modernizaciju.

– Bahrein je prva država u celom blisko-istočnom regionu u kojoj je nađena nafta, i nakon kojeg je krenula potraga i u drugim delovima regiona – ponosno ističe Jovančić.

– Za ljubitelje plaža i letovanja nude ne samo tradicionalno sunčanje i kupanje, već i ronjenje. Arhipelag ima netaknute koralne grebene koji su dom raznolikog morskog života. U vodama ima preko 200 vrsta riba.

Pronalazak nafte je približio ostrvo Ujedinjenom Kraljevstvu, jer su se ubrzo, u velikom broju, mnogi Britanci doselili u Bahrein. Britanski uticaj kulminirao je postavljanjem Čarlsa Bejgreva za savetnika u ime UK, koji je uveo moderni obrazovni sistem. Bahrein je proglašen kraljevinom 2002. godine. Pre toga bio je emirat.

– Zahvaljujući pronalasku nafte, prvobitan način života u regiji je počeo da se menja, pa su nastajale i nove profesije i zanimanja. Usled strategijskog položaja u zalivu, Bahreinu se smešila prilika da postane trgovinski, finansijski, kulturni i turistički centar regiona.

Nažalost, zahvaljujući tadašnjoj političkoj situaciji u zemlji šansu je propustio pa je Dubai preuzeo taj primat.

Bahrein ima blage i vrlo vruće zime i vlažno leto. Prirodni resursi zemlje uključuju velike količine nafte i prirodnog plina, kao i ribe.

– Obradivo zemljište čini samo 2-3 odsto ukupne površine. Imaju veoma razvijenu industriju za preradu aluminijuma. Kompanije koje se bave proizvodnjom čelika imaju velike godišnje profite. Jedna od najvećih kompanija u svetu sa sedištem u Bahreinu „Arab Iron and Steel Company“ proizvode oko četiri miliona tona čelika godišnje! Zanimljivo, valuta im je bahreinski dinar – gotovo nostalgično kaže Jovančić.

Posle povratka u Bahrein, Jovančić je počeo da radi u privatnoj „Winners Sport Academy“ koja se nalazi u gradu Isa.

– Drže je bivši fudbaleri iz Bahreina. Jedna od boljih akademija u državi. Treniram generacije U12, U16, U18, ali pomažem i ostalim. Jedini sam trener koji ima puno radno vreme u Akademiji, dok lokalni treneri povremeno rade, pa ponekad uskočim sa treninzima za U8, U10 generacije. Zavisi kada šta treba. Praktično radim sa svim godištima.

Akademija u kojoj radi ima nekih 130 dečaka. Kao i svugde i kod njega ima talentovane i one druge dece.

– Ima talentovanih dečaka. Ukupno ih je 130. U svakoj grupi ima talenata, koji mogu nešto da urade, ali istovremeno ima i onih koji nisu talentovani. Naravno i njima se mora posvetiti pažnja. Ima mnogo posla, ali je ovo veliko i dobro iskustvo što se tiče organizacije treninga. Nikada ne znaš koliko će ti dece doći, pa moraš da se prilagođavaš, improvizuješ, i kada odeš imaš to iskustvo u radu.

U Bahreinu dosta se ulaže u infrastrukturu. Problem predstavljaju ogromne vrućine, pa su zbog lakšeg održavanja klubovi uglavnom postavili terene sa veštačkom podlogom.

– Imamo dva veštačka terena, i dva velika koja su pod krovom. Klinci su unutra do kraja avgusta, a onda i izlaze na otvoreni teren.

Fudbal u Bahreinu je u blagom opadanju u odnosu na vreme kada je prvi put došao. Zbog toga su se okrenuli mlađim naraštajima, pa će pokušati da kroz kvalitetan rad naprave novu generaciju koja bi možda otišla na Svetsko prvenstvo.

– Sve pomno pratim. Moram biti iskren, mislim da je kvalitet lošiji nego kada sam ja prvi put došao. Tada je tu bilo ozbiljnijih igrača, reprezentacija je bila blizu Mondijala, a sada je sve to na nižem nivou. Ima dosta škola fudbala, Savez ima svoju nacionalnu Akademiju, koja je jedna od boljih. I oni su shvatili da bez omladinskog pogona nema kvalitetnih rezultata. Ima dosta kampova, utakmica, razvojnih turnira. Baš su nedavno dolazili Kanute i Saha, kao promoteri. Prate se talentovana deca. Nije to loše. Videćemo kako će to ići.

U severoistočnom delu ostrva je glavni grad Manama. To je najveći grad u kom živi 200.000 ljudi, a to je četvrtina stanovništva zemlje, mada 45 odsto čine strani državljani.

Rezultati istraživanja sprovedenog u novembru 2017. godine pokazali su da Manama nudi najbolje uslove za imigrante, u odnosu na 50 drugih gradova koji su bili uključeni u istraživanje.

– Bahrein je finansijsko središte i kulturno srca ove regije – kaže Jovančić.

– Kraljevina je smeštena na 33 ostrva i već decenijama zanimljiva destinacija za mnoge strance. Najveće od tih ostrva, na kome se nalazi i Manama, povezano je sa Saudijskom Arabijom na zapadu zahvaljujući mostu dugačkom 25 kilometara.

Postoji još jedan razlog da posetiš Bahrein: Drvo života – najupornije i najusamljenije drvo na svetu!

– Preko 400 godina raste u sred pustinje, dokazujući da se sve može kad se hoće. Ovo čudo prirode je godinama atrakcija turista širom sveta. Ono stoji samo i ponosno na vrhu pešcanog brega visokog osam metara, kilometrima daleko od drugih stabala, i bez ijednog dostupnog izvora vode! Visoko je skoro 10 metara, ono nastavlja da raste uprkos visokim temperaturama i nedostatku sveže vode i hranljivih materija – pojašnjava Jovančić čudo prirode.

Pored toga, turisti vole da posete i Nacionalno pozorište sa 1001 sedištem, po ugledu na priče iz „Hiljadu i jedne noći“.

Bahrein je danas kraljevina sa razvijenim lokalnim turizmom.

 – Ono što većina stranog stanovništva ističe jeste da se osećaju kao kod kuće, da su ljudi gostoljubivi i veoma prijatni. Uz to, ne postoji obaveza učenja arapskog jezika, što dodatno čini Kraljevinu atraktivnijom. Ima i dosta naših ljudi, ali ne iz sveta fudbala, tako da nismo u kontaktu, ali se lako prepoznamo u hotelima, tržnim centrima… Reč je o inžinjerima iz naftnih kompanija, avio inžinjerima, jedan momak ima privatnu medijsku kuću, dosta je konobara…

U Bahreinu postoji i staza za Formulu 1, koja se završava se u susednom Abu Dabiju! S obzirom da se trke Formule 1 održavaju jednom godišnje, na istoj stazi se nekoliko puta mesečno organizuju trke automobila različitih kategorija, maratoni… a velike automobilske kuće zakupljuju stazu u svrhu testiranja svojih novih automobila. Bez sumnje da za ljubitelje tih sportova ovi dani, ispunjeni adrenalinom, predstavljaju pravu svečanost.

Šta je gorući problem domaćeg fudbala?

– Pitanje je koliko kvalitetnih trenera Bahrein trenutno ima, a bez njih ne može se ni napraviti kvalitet, pa ćemo videti kako će se sve odvijati – kaže Jovančić koji je poznat i kao reprezentativac Srbije u fudbalu na pesku.

Jovančić je od 2009. godine u Bahreinu, a ranije je od 2005. godine igrao u Kuvajtu za Kaciju. Idealan je sagovornik za ocenu fudbala u Bahreinu.

– Liga u Bahreinu je poluprofesionalna. Nema igrača sa naših prostora. Nekada ih je bilo, međutim uglavnom se nisu puno zadržavali. Ja sam sa ubedljivo najdužim stažom.

Aktuelni selektor Bahreina je Portugalac Sousa, a sa prostora bivše Jugoslavije prvo ime je Ljubiša Broćić. Selektor Bahreina bio je od 1979 do 1981. Radili su Hrvati Katalini, Jurčić i Peruzović, Nemci (Maslo, Zidka i Brigel), Bosanac (Kreso), Čeh (Mačala), Austrijanac (Hikersberger), Rumun (Moldovan), Argentinci Kalderon i Batista…