Najnoviji podaci o nejednakosti u platama među polovima, a na štetu žena, dolazi upravo posle Međunarodnog praznika 8. marta. Borba za ženska prava, započeta još u 19 veku ni u 21. nije dala potpun rezultat.
To je bio i razlog što je laburistička vlada uvela kao obavezu da se objavljuju podaci prijavljeni Agenciji za rodnu ravnopravnost na radnom mestu (WGEA), tako da je po prvi put otkrivena razlika između plata muškaraca i žena kod najvećih poslodavaca u Australiji, od pivara i graditelja do banaka i pekara.
Naime, neki najvećih i najpoznatijih brendova u zemlji plaćaju ženama u proseku manje od 50 centi za svaki dolar koji muškarac zaradi u kompaniji. Reč je o industrijama koje zapošljavaju pet miliona Australijanaca.
Srednja razlika u platama polova u aviokompaniji Džetstar iznosi 53,5 odsto, što znači da za svaki dolar koji muški radnik zaradi u kompaniji, žene zarađuju u proseku 46,5 centi.
Jedva da je bolje kod Virdžina (41,7 odsto), Kvantasa (39,3 odsto), Komonvelt banke (29,8 odsto), Vestpaka (27 odsto), osiguravač IAG (27,5 odsto) ili Suncorp (20,5 odsto).
Kompanije svoje podatke dostavljaju Agenciji za rodnu ravnopravnost na radnom mestu (WGEA) skoro već deceniju.
Uprkos protivljenju nekih poslovnih grupa, laburistička vlada je promenila zakon i dovela do radikalne transparentnosti ovih podataka, objavljivanjem rodnih razlika u platama u svakoj kompaniji u Australiji sa više od 100 zaposlenih.
Rodni jaz u platama, odnosno, razlika između onoga što su muškarci i žene plaćeni u istoj organizaciji, je uporan problem.
Činjenica da muškarci i žene treba da budu podjednako plaćeni za isti rad decenijama je zakonski regulisana i svaki poslodavac koji to ne radi krši zakon.
Rodni jaz u platama je složen problem i potekao je iz rodno dominantnih ili prethodno segregisanih industrija.
Na primer, profesijama nastavnika i vaspitala obično su dominirale žene i plaćene su mnogo manje od oblasti u kojima dominiraju muškarci, kao što je na primer građevinarstvo.
Upravo iz ovih razloga kompanije koje smanjuju jazove između plata to rade povećanjem udela žena na rukovodećim pozicijama, pretvaranjem odredbi o porodiljskom odsustvu u „roditeljsko odsustvo“, i podsticanjem muškaraca da ga koriste) i revizijom plata tamo gde su u kompaniji najniže.
Profesor Rej Kuper, direktor Australijskog centra za rodnu ravnopravnost i inkluziju @Work, Univerziteta u Sidneju, očekuje da će nakon objavljivanja ovih podataka, doći do promene u odluci od koga će se nešto kupovati, odnosno naručivati.
– To su promene oko stvari kao što su ugovaranje i tenderi. Znam da mnoga preduzeća počinju da gledaju kakav je rodni učinak različitih firmi kada donose odluke o ulaganju ili kada donose odluke o nabavkama – istakla je profesorka.
Zato kompanije sa značajnim rodnim razlikama u platama muškarca i žena, mogu uskoro da očekuju teške razgovore sa investitorima i firmama koje kupuju njihovu robu i usluge.
Smatra se da bi i država mogla da krene ovim putem i da kao veliki naručilac različitih dobara i usluga izvrši dodatan pritisak da se jaz između plata žena i muškaraca smanji.
Ženski brendovi više plaćaju muškarce
Neki od najpopularnijih brendova u Australiji, koji uglavnom prodaju robu ženama, imaju značajne razlike u platama polova.
Za svaki dolar koji muškarac zaradi radeći u sledećim kompanijama, žena u proseku zaradi:
* U maloprodaji City Chic Collective, vlasnik City Chic and Avenue: 42,3 centa (manje 57,7 odsto)
* Kod maloprodaje Fast Future Brands, vlasnika TEMT-a i Valleygirl: 47,9 centi (manje 52,1 odsto)
* U lancu trogovina odećom Forever New: 49,9 centi (manje 50,1 odsto)
* Pandora nakit: 52,8 centi (manje 47,2 odsto)
* U prodavnici kupaćih kostima Seafolly: 55,5 centi (manje 44,5 odsto)
* U prodavnici odeće za fitnes Lorna Džejn: 63,7 centi (manje 36,3 odsto)
Neprihvatljivo za društvo
Izvršni direktor fonda AustralianSuper, Pol Šroder je rekao da trenutna situacija, a to je prosečan jaz u platama polova u celoj zemlji od 14,5 odsto, neprihvatljiva.
– Kako je moguće da kao društvo plaćamo više novca muškarcima, a manje ženama? Samo, to je užasno na čitavom nizu frontova. Nije prihvatljivo. Svako od nas mora da se pojača, da deluje brže i hitnije da dođe do razlike u platama od nula odsto – naglasio je Šroder.
