Australijske avio-kompanije odbijaju pozive na donošenje novih zakona koji bi ih primorali da plate novčanu nadoknadu putnicima čiji letovi kasne ili su otkazani, uz tvrdnje da bi to primoralo prevoznike da preventivno podignu cene avionskih karata kako bi finansirali ove isplate.
Sledi otpor Australijske komisije za konkurenciju i potrošače (ACCC), zastupnik potrošača ’Izbor’ i Australijska alijansa advokata, sve odvojeno povećavajući izglede za šemu kompenzacije, koja bi obuzdala aviokompanije koje proizvoljno menjaju svoje rasporede, jer vlada razmatra svoju belu knjigu o avijaciji.
Zagovornici ove šeme tvrde da australijski zakoni „zaostaju za ostatkom sveta“ i ukazuju na šemu kompenzacije putnicima u vazdušnom saobraćaju kao rešenje.
Šema Evropske unije (EU) uključuje određene iznose, od 250 do 600 evra nadoknade po putniku, kada dolazni let kasni više od tri sata, pri čemu iznos zavisi od udaljenosti putovanja.
Za duža kašnjenja i otkazivanja, putnici mogu da se odluče za refundaciju, koja mora da bude naplaćena u roku od sedam dana. Šema pokriva samo kašnjenja uzrokovana aviokompanijom i ne primenjuje se na uzroke van njihove kontrole, kao što je vremenska prognoza.
Međutim, Kvantas, Džetstar, Virgin Australija, Bonca i Reks nisu podržali pozive za ovakvu šemu u Australiji.
Reksov zamenik predsednika, Džon Šarp je rekao da bi šema kompenzacije mogla da natera avio-kompanije da povećaju cene avionskih karata.
– Da avio-kompanije plate odštetu ako otkažu ili izazovu kašnjenje leta, nekome bi moglo da bude privlačno, ali kao i sve stvari u životu, ništa nije tako jednostavno kao što izgleda. Moja briga za sve ove stvari je, pošto sam gledao šta se dešava u Evropi, ako niste pažljivi, možete da povećate cenu avionskog putovanja i da kažnjavate potrošače, jer avio-kompanije uračunavaju troškove kompenzacije u svoje standardne karte – objasnio je Šarp.
Odgovarajući na Šarpovu tvrdnju, stručnjak za putovanja Izora, Džodi Brd je rekla da za to nema osnova, jer se nadoknade isplaćuju samo ukoliko dođe do kašnjenja leta dužeg od tri sata ili otkazivanja.
– Ono što avio-kompanije nagoveštavaju je da ukoliko želite da letovi stignu u roku od tri sata od kada su zakazani, morate da platite skuplju kartu, a mislim da Australijanci već plaćaju dovoljno avionsku kartu da polete u roku od tri sata od kada je let zakazan naglasila je Brdova.
Ona je ranije sugerisala da bi ovakva šema kompenzacija mogla da pomogne manjim avio-kompanijama, uključujući Reks i Boncu, koji su se žalili da veće avio-kompanije gomilaju mesta na aerodromima kao što je Sidnej, gde zakon ograničava broj poletanja i sletanja.
Zakazivanjem više letova nego što nameravaju da lete i otkazivanjem nekih u poslednjem trenutku, avio-kompanije i dalje zadržavaju termine po sistemu „iskoristi ili izgubi“ i mogu da spreče konkurente da pristupe ovim terminima.
Međutim, Šarp je mišljenja da šema kompenzacije možda neće biti dovoljna da odvrati veće aviokompanije od ovakvog njihovog ponašanja.
– Ponekad šema kompenzacije za putnike može da bude nešto što bi avio-kompanija, kao što je Kvantas, mislila da je fer cena za sprečavanje konkurencije – istakao je Šarp.
Izvršni direktor Bonce, Tim Džordan je rekao da nisu za to da se ova šema probije do Australije kao rešenje za izazov sa slotovima u Sidneju, već se zalažu za promenu postojećeg ‘iskoristi ga ili izgubi’ pristupa.“
Ostaje da se vidi da li će ubuduće putnici dobijati naknade ukoliko poletanje njihovih aviona kasni više od tri sata ili je let otkazan.
Za ili protiv?
Na pitanje da li Kvantas podržava šemu kompenzacije za putnike, portparol je rekao da Australija ima jake zakone o potrošačima i detaljan okvir za zaštitu potrošača, a ACCC ima značajna ovlašćenja prema ovim zakonima koje ne okleva da koristi kada je zabrinuta.
Portparol je rekao da je Kvantas već nudio povraćaj novca i kredite za otkazane letove.
Portparol Džetstara nije direktno odgovorio na ovo pitanje, ali je rekao da avio-kompanija svoje obaveze i usklađenost prema Zakonu o potrošačima shvata izuzetno ozbiljno.
Portparol Virdžina je, takođe, odbio da se direktno pozabavi ovim pitanjem, ali je rekao da avio-kompanija ima politiku koja utvrđuje nadoknadu koju nudi putnicima čiji letovi kasne ili su otkazani.
Neophodan jači zakon
Sa svoje strane, ACCC je, u svom podnesku o beloj knjizi o avijaciji, u kojem je podigao šemu naknade za putnike u vazdušnom saobraćaju u EU, primetio da iako australijski zakon o potrošačima zahteva od aviokompanija da pruže usluge u razumnom roku i ponude povraćaj novca ili uslugu zamene ukoliko ne pruže uslugu, smatra da su potrebni su jači zakoni.
– Trenutno u Australijskom zakonu o potrošačima postoji malo ili uopšte nema podsticaja za preduzeća da ispoštuju svoje obaveze – saopštio je ACCC.
