U nedelju, 8. januara, zauvek nas je napustio Borislav Bora Dević, proslavljeni srpski atletičar, maratonac, trener i sportski radnik. Preminuo je u Sidneju, dan uoči 60. rođendana.
Ova tužna vest pogodila je ne samo srpsku zajednicu u Sidneju i drugim gradovima Australije, već i širu domaću javnost u otadžbini, gde je Devićev trag ostao duboko urezan kroz velike sportske uspehe koje je postigao kao maratonac, polumaratonac i srednjeprugaš.
Borislav Dević ostaće u toplom sećanju svim dugogodišnjim prijateljima i sportskim radnicima, kao i onima koji su ga samo nakratko upoznali.
Prekaljeni trkač i legenda naše atletike, voleo je sport i ljude istim intenzitetom.
Unosio se svojim celim bićem u bilo koju sferu sporta u koju je bio uključen. Takav stav nije se menjao ni u penzionerskim danima, kada je Dević ostao uključen u sport i pomagao mladim atletičarima, fudbalerima i košarkašima u Zapadnom Sidneju.
Njegove stručne savete pamtiće mnogi koji su sarađivali s njim, a programima rada koje je stvarao direktno je uticao na sportski razvoj naše dece.
Svaki napredak kod mladih sportista i njihov uspeh, Bora je osećao i bio ponosan na njih.
Vedrina njegovog duha bila je njegov najjači ljudski adut. Po tome su ga ljudi u poznijim godinama više prepoznavali, nego po sećanjima na njegove vrhunske atletske uspehe.
Takav je Bora bio i poslednjih meseci i dana. Nije se predavao.
I prilikom poslednjeg susreta bio je, kao i uvek, vedar i nasmejan. Krajem prošle godine, kada je ženska košarkaška reprezentacija Srbije igrala na Svetskom prvenstvu u Sidneju, bio je tu da isprati njihove utakmice i javljao se odreda svim našim ljudima u Houmbušu. Iako je bolest već tada bila poodmakla.
O tome kakav je trag Borislav ostavio u zajednici u Sidneju najbolje svedoči oproštajna poruka iz njegovog košarkaškog kluba Red Stars, gde je pre deceniju bio aktivan trener, a i posle je ostao uključen u rad kluba dugi niz godina.
U ime kluba od Bore se oprostio Milorad Đinić:
“Nekako od samog postanka našeg kluba i prvih klinaca koji su dolazili da igraju košarku, Borislav Bore Dević je bio uključen u sva dešavanja vezana za klub. Većina prvih polaznika išli su na kondicione treninge koje je Borislav držao svakodnevno na terenima iza sportskog centra Vitlam. Bio je čovek velikog srca, istinski šampion ne samo na atletskim stazama, već i izvan njih kad se nije takmičio.
Svoj iskonski sportski duh je uvek nesebično delio sa svima nama. Uvek je bio spreman da pomogne i prenese svoje iskustvo na mlađe generacije. A to iskustvo i rezultati koje je Borislav postigao tokom karijere bilo je neprocenjivao i nešto što niko nikada nije dostigao, ne samo u srpskoj zajednici Australije, nego i šire. Zbog toga će njegovo ima zauvek ostati zlatnim slovima ispisano u istoriji srpske atletike.
Bore nije bio samo atletičar, on je isto tako pratio i maksimalno bio uključen u sve druge sportove, jer znamo da svaki sport povezuje fizička sprema, a za dobru kondiciju i izdržljivost naš Borislav je bio najbolji među najboljima.
Borina ljubav prema košarci je doprinela i da njegov sin Dragan igra košarku. U trenutku formiranja prvog seniorskog tima Red Starsa, Dragan je bio igrač te ekipe, a Bore trener koji je svojim znanjem, iskustvom i pozitivnom energijom uvek maksimalno pomogao timu.
Harizma i večiti osmeh koji su krasili našeg Borislava, rečima se ne mogu opisati, to je trebalo doživeti.
A tako nas je i napustio naš Bore – uz osmeh!
Hvala ti za svaki zajednički trenutak koji ćemo zauvek pamtiti i biti večno zahvalni što smo te imali, naš šampione“, poručili su iz KK Red Stars.
Borislav Dević će ostati upamćen kao istinski šampion i ljudina, čovek o kome će uvek najgromkije govoriti njegovi sportski uspesi i ljudski kvaliteti.
Višestruki šampion i državni rekorder
Borislav Dević rođen je 9. januara 1963. u mestu Donje Biljane u Ravnim Kotarima. Kao atletičar bio je član Zadra, Sarajeva, Crvene zvezde i Sokola iz Vrbasa, a godinama je nastupao za reprezentaciju Jugoslavije.
Bio je učesnik mnogih velikih takmičenja, uključujući Olimpijske igre 1996. u Atlanti, Svetska prvenstva u krosu i maratonu, Evropska prvenstva u dvorani i krosu, kao i Univerzijade.
Bio je prvak Jugoslavije 12 puta, a u dva navrata bio je i državni rekorder u maratonu.
Bora i Goran – prijatelji za sva vremena
Kao i mnogi Srbi iz Dalmacije i Krajine, Bora Dević je imao težak životni put. Morao je da napusti rodni kraj i da se sa porodicom preseli u Beograd, gde ga je primio veliki suparnik sa atletske staze i još veći prijatelj Goran Raičević.
Zauvek će ostati upamćen polumaraton u Nišu 1998, poslednja trka koju su njih dvojica trčali zajedno, a prešli su cilj držeći se za ruke.
Godinu dana kasnije, Raičević je poginuo kao pripadnik Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji. Nedugo posle ovog nenadoknadivog gubitka i Bora je napustio Srbiju i doselio se u Sidnej.
Poslednji ispraćaj
Borislav Dević biće sahranjen danas na groblju u sidnejskom predgrađu Liverpul.
Opelo će se održati u Sabornom hramu Svetog Georgija u Kabramati sa početkom u 13.00 časova.
