Cene su nastavile da rastu, a novi podaci pokazuju da su svi proizvodi u supermarketima poskupeli – ne samo voće i povrće.
Poskupljenje životnih namirnica navelo je istraživače da pozovu Saveznu vladu da pomogne u subvencionisanju poljoprivrednih proizvođača, usled zabrinutosti da porodice s niskim primanjima odvajaju 40 odsto prihoda za kupovinu zdrave hrane (na nedeljnom nivou).
Upoređujući cenu 28 osnovnih životnih namirnica između juna 2020. i juna 2022, stručnjaci Instituta za zdravstvenu transformaciju Univerziteta Dikin otkrili su da je cena zelene salate i brokolija imala najveći skok – zabeleživši rast za više od 100 odsto u roku od dve godine.
Tako je glavica zelene salate koštala 2,50 dolara u 2020, a sada košta više od pet dolara. Cena brokolija je skočila sa 5,90 na 11,90 dolara po kilogramu.
Paradajz je na trećem mestu po skoku cene. Njegova vrednost je povećana sa 6,90 na 9,90 dolara za kilogram.
– Mlečni proizvodi, jogurt i sir, meso, piletina i mleveno meso, hleb, testenina i pirinač poskupeli su za pet do deset odsto – kaže Kristina Zorbas, istraživač sa Univerziteta Dikin.
Prema njenim rečima, svi proizvodi su zabeležili poskupljenje osim „nezdrave hrane“. Cena pojedinih testenina povećane su za 13, krompira za 12, a mleka za devet odsto.
Istraživanje je pokazalo da je litar maslinovog ulja poskupelo sa 12 na 16 dolara.
– Indeks potrošačkih cena koji je objavljen u poslednjem tromesečju pokazuje da je voće i povrće poskupelo za sedam odsto, a sve ostalo za četiri – ističe Zorbasova.
Istina, postoji povrće koje je zadržalo staru cenu, poput šargarepe, luka i kukuruza šećerca.
Pojeftinilo je neko voće, kao što su pomorandže, koje su za dve godine pale sa 3,50 na 3,22 dolara po kilogramu, i jabuke (sa 5,50 na 4,50 dolara).
Nedavne poplave u NSW i Kvinslendu, zajedno s povećanjem cena goriva, zbog rata u Ukrajini, dovele su do velikih poskupljenja.
Zorbasova je istakla da je poskupljenje dovelo do pogoršanja nejednakosti u mogućnosti kupovine zdrave hrane za sve kategorije domaćinstva.
Ona je pozvala vladu da subvencioniše uzgajivače dok se kriza ne završi.
– Potrebne su nam subvencije za poljoprivrednike koji proizvode zdravu hranu. Industrija šećera je u velikoj meri subvencionisana. Poljoprivrednicima je potreban novac, tako da nisam protiv toga. Osim toga, to je isti način na koji je industrija fosilnih goriva u velikoj meri subvencionisana. Zašto ne bismo mogli da damo više novca poljoprivrednicima koji prave hranu? – upitala je Zorbasova.
Pre pandemije, kupovina zdrave hrane koštala je 25 odsto raspoloživog prihoda za domaćinstva s niskim primanjima i 30 odsto za one koji žive na granici siromaštva.
– U ruralnim ili udaljenim područjima, procenat je veći, pa u nekim zajednicama Aboridžina iznosi 40-50 odsto njihovih prihoda – objasnila je predstavnica Univerziteta.
Subvencije za hranu mogle bi da budu rešenje, ali je najbolje povećati količinu pomoći koja se nudi siromašnim Ozijima, smatra Kristina Okonel, portparol Centra za borbu protiv siromaštva.
Siromašni preskaču obroke
Kristin Okonel kaže da primećuje porast broja ljudi koji žive ispod granice siromaštva i koji preskaču obroke.
– Od kada su cene krenule dramatično da skaču, ljudi s najnižim primanjima sve manje jedu. Ne radi se samo o upravljanju izuzetno ograničenim prihodima, već im se oduzimaju i opcije. Naime, mnogi od najjeftinijih proizvoda ponovo nestaju sa polica, kao što se dešavalo tokom zatvaranja – ističe ona.
