Za sve ljubitelje pozorišta, koji su s nestrpljenjem očekivali nastavak predstave “Zadnja stanica“, priče o Dalmatincu i Bosancu u Australiji, kraj meseca je unapred rezervisan.
Premijera ”Zadnje stanice 2“ zakazana je 27. maja u 19 sati u Sportskom centru u Bonirigu.
– Odlučili smo da sve tri predstave igramo u Bonirigu, tako da je druga zakazana za 28. maj, a sledeća 3. juna u 19 sati – priča Sergej Kožul, scenarista, glumac i koreditelj.
Kožul i Boris Mitrović, glumac i koreditelj “Zadnje stanice 2”, smatraju da je bilo krajnje vreme da se ponovo pojave pred publikom.
– Premijera je trebalo da bude upriličena sredinom jula 2021. Međutim, zbog uvedenih mera, morali smo da sačekamo da se okolnosti promene, i da publika može u klubove bez restrikcija. Kao i prošli put, i ove godine krećemo iz našeg Sidneja. To je poznat teren, tu je krov našeg malog pozorišta Pilipenda, u srpskom centru Bonirig – ističe Kožul.
Kada se igrala originalna predstava, prisećaju se sagovornici “Vesti”, u Sidneju se tražila kartra više za svako izvođenje.
Predstava je kasnila kako bi zainteresovana publika mogla da se smesti, pa Kožul i Mitrović očekuju isto interesovanje i sada.
– Predstava govori o narodu s prostora bivše Jugoslavije i svako može da se prepozna u njoj, ili poznaje nekog ko ima sličnu sudbinu – ističe Mitrović.
Predstava “Zadnja stanica”, inače, nastala je sasvim slučajno.
Kožul objašnjava da je zajedno s Mitrovićem trebalo da gostuje u Liverpulu, na poziv sveštenika srpske crkve.
– U to vreme, Boris i ja spremali smo Hauarda Pintera. Razmišljali smo da li s tim da se predstavimo, ili ispričamo neki vic. Za tri dana, napisao sam skeč od desetak minuta o Momi i Savi. Ja sam igrao Dalmatinca Momu, a Boris Savu, Bosanca. Skupili smo se kod mene u garaži i tako je sve počelo.
Dvojica glumaca oduševila su zemljake lokalnom pričom o migrantima u Australiji, sa dobrim ”forama“, kako kažu, i potpuno “skinutim“ akcentom s nekadašnjih prostora bivše Juglaslavije.
“Zadnja stanica”, prema rečima naših sagovornika, razlikuje se od svih predstava koja su igrana u pozorištima u Sidneju i Australiji.
– Pozorište je u Sidneju postojalo od pedesetih, ali su se uvek igrali Nušić ili naši klasici. A, “Zadnja stanica” je jedinstvena po tome jer je to lokalna priča, nas Srba koji živimo u Australiji. Sa svom našom problematikom koju nose pojedinci, familije, i svako se prepoznaje u svakom aspektu priče – objašnjava Kožul.
Prema njegovim rečima, imao je sreće da upozna Mitrovića koji je poreklom iz Bosne, a završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.
Kožul je poreklom iz okoline Zadra, a stigao je u Australiju s roditeljima pred završetak gimnazije, 2001. godine.
I dok je prvi deo “Zadnje stanice” stavljao pred publiku večno pitanje migranata da li ostati ili otići, akteri drugog dela su rešili da ponude rešenje neodlučnima.
– Priča se razvija, ulazimo u živote Mome i Save, s tim da sada pored dve generacije migranata, jedne koja je došla pre i druga koja je došla posle rata dodajemo i generaciju srpskih Ozija, koji su rođeni ovde – otkriva Mitrović.
U predstavi igraju i glumice Milica Pajić i Teodora Đukić.
Pred publikom u Melburnu, Kanberi…
Pored Sidneja, predstava “Zadnja stanica 2“ igraće se u Melburnu i to 1. jula Chandler Community Centre Acacia Campus (28 Isaac Road, Keysborough) i 2. jula u Phoenix Theatre (101 Glen Huntly Rd, Elwood). Obe predstave počinju u 19 sati.
– Moja želja je da s predstavom obiđemo Evropu i Ameriku. Ovde je reč o svim našim napaćenim narodima iz bivše Jugoslavije koji je prošli istu, migrantsku sudbinu. I ne znaju da li su im te nove zemlje poslednja stanica ili ne – ističe Mitrović.
– Sigurno da ćemo predstavu igrati i u drugim mestima, poput Kanbere, a možda i u Kuber Pidiju, gde postoji mala srpska zajednica. Mi volimo da obilazimo različita mesta, da se upoznamo s narodom, družimo i ispričamo – dodaje Sergej.
