U poslednje vreme prisutan je povećan interes Srba iz dijaspore za kupovinu nekretnina u otadžbini, bilo da ljudi nameravaju da se vrate za stalno ili žele da kupe stan ili kuću kao investiciju ili sopstvenu bazu kada otputuju na odmor.
Trend povratka u rodni kraj sve je učestaliji i unutar naše zajednice u Australiji, pa smo tim povodom potražili više informacija s lica mesta, od registrovanog agenta za promet nepokretnosti Branislava Pantića iz Beograda.
Njegova agencija BG Nekretnine se godinama bavi prodajom, ali i izdavanjem stanova na području srpske prestonice.
Kakvo je trenutno stanje na tržištu nekretnina u Srbiji?
– Tržište je već godinama u stalnom usponu. Raste potražnja, raste ponuda, ali rastu i cene nekretnina. Najveći porast se beleži u velikim gradovima, pre svega u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, kao i u turističkim mestima, banjama i planinskim centrima.
Da li se više kupuju kuće ili stanovi?
– Stanovi su daleko popularniji od kuća, naročito od onih koje su zidane sedamdesetih, osamdesetih pa i devedesetih godina prošlog veka. Te kuće, čak i kada imaju više spratova, najmanje su interesantne, a najzastupljenije su u ponudi. S druge strane, stanovi pogotovo oni u novogradnji, beleže najviše cene na svojim lokacijama.
Šta se promenilo u poslednje dve decenije?
– Trend stanovanja se u poslednjih dvadesetak godina prilično promenio – od lokacije, strukture, do kvadrature. Danas su najtraženiji manji stanovi, garsonjere i oni s jednom ili dve spavaće sobe, kvadrature između 40 i 60 kvadratnih metara. U pogledu spratnosti, i dalje su najpopularniji niži spratovi, prvi, drugi, treći, a sa višom spratnošću opada interesovanje, kao i cena. Ipak, na atraktivnost stanova najviše utiče lokacija.
Traži li se više centar ili periferija?
– Centralne gradske lokacije i stara gradska jezgra, gde je broj novoizgrađenih zgrada i najmanji, prednjače u tome. Samim tim ovi stanovi dostižu i najvišu cenu na tržištu. Poslednjih godina je primetno povećanje interesovanja za savremeni koncept življenja, popularno nazvan „kondominijum“. Takvi stambeni kompleksi omogućavaju novi i viši nivo stanovanja. Dobro se pokazao kod nas i za kratko vreme stekao veliki broj pristalica, pogotovo mlađih stanovnika.
Kakva je situcija s parkingom?
– Naravno, kao i u gotovo svim gradovima sveta, obezbeđeno parking mesto ili garaža se nameće kao obavezan deo stana. Pored novogradnje, ponovo je oživelo interesovanje i za starije zgrade, jer nije mali broj onih koji se „kunu“ u staru gradnju i ni za šta na svetu je ne bi menjali. Prednost tih stanova, odnosno zgrada je u tome što su okružene s više zelenih površina, više dostupnih parking mesta, a imaju i drugačiju strukturu samih stanova, što je za mnoge opredeljujući faktor.
Da li je bolja investicija kupiti u metropoli ili u turističkom mestu u Srbiji?
– Za koju god varijantu da se odlučite, sigurno nećete pogrešiti jer je nekretnina u Srbiji, pogotovo u gradovima, pre svega odlična investicija. Nekretnine u turističkim mestima su najbolji dokaz za tu tvrdnju, jer za njima vlada interesovanje u dobrom delu Evrope, pa nije retkost da apartmane, stanove ili kuće kupuju stranci, pre svega iz Austrije, Nemačke, Mađarske, Grčke i Turske.
Da li je tržište aktivno i u ovo doba godine?
– Tržište nekretnina u Srbiji je vrlo aktivno, ima mnogo zainteresovanih koji u njemu pronalaze svoj interes, bilo da prodaju, kupuju ili iznajmljuju. Kada je u pitanju kupoprodaja, veći promet je u proleće nego sada, dok je kod izdavanja stanova primećena pojačana aktivnost početkom jeseni. U principu, odličan je promet, kupuje se i prodaje non-stop.
Ima li rizika za kupce?
– Ukoliko kupujete uknjiženu nekretninu, rizika nema. Naime, kada se pribavi sva dokumetacija, tek onda se može overiti ugovor kod javnog beležnika. Nakon overe ugovora ide se u banku i na osnovu kupoprodajnog ugovora prebacuju se sredstva sa računa kupca na račun prodavca. Tek posle pribavljanja potvrde da je isplata izvršena u celosti, vrši se uknjižba u katastar nepokretnosti pri Republičkom geodetskom zavodu.
Može li se prodati ili kupiti neuknjižena nekretnina?
– U principu je to veoma retko, gotovo nemoguće, jer država u tom području uvodi red i mnogi javni beležnici izbegavaju overu neregistrovanih nepokretnosti. Svakako, ljudi iz dijaspore uglavnom ne kupuju takve nekretnine iako im je niža cena. Cena takvih nekretnina jeste niža, ali je svakako rizik veći pa ih zato ljudi izbegavaju.
Šta bi ste izdvojili kao bitno za naše ljude iz inostranstva kada kupuju u Srbiji?
– Mnogo je faktora o kojima se mora voditi računa, a izdvojio bih izbor odgovornog, poverljivog i iskusnog agenta ili agencije za nekretnine, koji sa svojim advokatskim timom mogu da vas na najbolji način provedu kroz čitav proces kupovine – istakao je Branislav Pantić.
Jednostavnije sa dijasporom
Kupuje li više dijaspora ili domaći kupci?
– Mnogo je jednostavnije raditi sa ljudima iz dijaspore pre svega zbog toga što se radi o keš kupcima. S druge strane, domaći kupci su mahom kreditni kupci što donekle usporava proces, ali sistem je prilično pojednostavljen otkako su pre nekih desetak godina uvedeni javni beležnici.
„Šarene cene“
Kakve su cene nekretnina u Srbiji i šta utiče na njih?
– Cene su, da tako kažem, vrlo „šarene“ i na njih utiču najrazličiti faktori. Važno je poznavanje mikro uslova same nekretnine u pogledu određene lokacije, kvaliteta gradnje, saobraćajne infrastrukture. Takođe, važno je imati informacije o svemu što opredeljuje nameru kupaca ili prodavaca.
KONTAKT
Agenta Branislava Pantića i njegovu agenciju BG Nekretnine svi zainteresovani za kupovinu kuće ili stana u Srbiji mogu kontaktirati putem mejla bgnekretnine.office@gmail.com ili na broj telefona (Viber) +381 64 1988 520.
