Australiji je potreban eksplozivan porast imigracije, kao što je bio posle Drugog svetskog rata, koji bi mogao da dovede dva miliona ljudi u narednih pet godina za obnovu ekonomije i rešavanje problema nedostatka radne snage. Ovo je savet vlade NSW koji je dočekao novog premijera Dominika Perotea.
Tačnije, ovo je deo tajnog dokumenta koji je dobio novi premijer kada je stupio na dužnost.
Najviši državni činovnici su pozvali Perotea da preuzme inicijativu nacionalnog vođstva, insistirajući na nacionalnom dijalogu o agresivnom obnavljanju nivoa imigracije, kao ključnom sredstvu ekonomskog oporavka nakon pandemije.
To je i razlog zašto je premijer nedavno izjavio da samo ambiciozan nacionalni imigracioni plan, sličnog pristupa koji je Australija imala nakon Drugog svetskog rata, može da osigura zemlji korist od veština, ulaganja i rasta stanovništva.
U znak da ozbiljno shvata savete savetnika, premijer NSW je prošle nedelje izašao sa stavom da granice moraju da se otvore usred nedostatka opšte radne snage, i kako bi se osigurao zdrav ekonomski oporavak.
– Ako izgubimo ovu priliku, kvalifikovani migranti otići će u druge zemlje. Nećemo dobiti inženjere i druge kadrove – istakao je Perote.
Prema njegovim rečima, sledeće godine treba očekivati sasvim drugačiju imigrantsku politiku, kojom će migranti popunjavati radna mesta.
Ideja je da se udvostruči nekadašnji broj migranata na vremenski ograničen period, u sledećih pet godina, s posebnim fokusom na kvalifikovanu migraciju koja je potrebna za razvoj ključnih industrijskih sektora.
Prepolovljene brojke u 2020.
Naime, rast stanovništva u Australiji je od pandemije urušen pošto su savezne i državne vlade krenule u jedan od najširih posleratnih, političkih eksperimenata, ikada sprovedenih, zatvaranjem imigracije koja je decenijama bila glavni pokretač zapošljavanja i privrednih aktivnosti.
Neto migracija iz inostranstvo u finansijskoj godini koja se završila u junu 2020. povećala je broj stanovništva u Australiji za svega 194.400 ljudi, što je nagli pad sa 241.000 dostignutih u periodu 2018/19.
Udvostručenje te stope pre pandemije, dovelo bi do skoka neto migracije na više od 400.000 godišnje, što je zapanjujući skok, koji bi rezultirao povećanjem populacije za dva miliona do 2026.
Međutim, izjava Perotea je podelila javnost. Jedni iznose dobre strane većeg broja migranata, dok drugi ukazuju na moguće nedostatke ovakve odluke.
Migranti pokreću državu
Prema rečima Pitera Šergolda, kancelara Univerziteta Zapadni Sidnej i nekadašnjeg visokog službenika Komonvelta, postoji potreba za povratkom na viši nivo migracija u svim oblastima.
Nedostatak radne snage je, kako je objasnio, upravo najizraženiji u regionalnom delu Novom Južnom Velsu, te treba da napraviti ravnotežu između stalnih i privremenih doseljenika.
Šegold je naglasio stav Komisije za produktivnost i drugih nezavisnih ekonomskih stručnjaka da migranti koji stižu u Australiju stvaraju potražnju, stimulišu rast i ne sputavaju rast plata.
Infrastruktura u problemu?
Zanimljivo je da je ovo potpuno drugačiji stav od doskorašnje premijerke Gledis Beredžiklijan koja je 2018. pozvala na prepolovljavanje imigracije, kako bi održali korak sa zahtevima infrastrukture.
Čak i sam Perote, tadašnji državni blagajnik NSW, rekao je da se protivi izuzetno visokim stopama useljavanja, dodajući da useljavanje većeg broja ljudi nije održiva ekonomska strategija.
– Prebrzi rast stanovništva vrši pritisak na plate koje idu naniže, a na cene stanova naviše – rekao je tada.
Australijski biznismen Dik Smit, inače dugogodišnji kritičar visoke imigracione politike, ističe da je plan od dva miliona migranata za pet godina – smešan.
– Uzmite u obzir da je dugoročni prosek imigracije bio oko 80.000 godišnje, i to nam daje fantastičnu zemlju kakvu sad imamo. Ako bi prešli na 400.000 migranata, to bi nas odvelo na sto miliona stanovnika. Niko ne želi 100 miliona stanovnika, jer je ovo sušna zemlja. Bili bismo ludi da odemo na taj broj ljudi – rekao je Smit.
On smatra da je birokratama stalo samo do globalnog ekonomskog rasta.
– Da se radi o rastu po osobi, to bi bilo u redu, ali nije. Po osobi imamo zapravo manji rast. Moramo da pređemo na rast od efikasnosti, od povećanja produktivnosti, bez većeg broja ljudi – naglasio je Smit.
Lejet van Onseln, glavni ekonomista kompanije Makrobiznis je rekao da je plan “definicija ludila“.
– Svaki Australijanac zna da je 15-godišnji imigracioni procvat pre kovida, prema kojem je neto prekomorska migracija u proseku iznosila 220.000 godišnje, bio katastrofa za životni standard, o čemu svedoče stvari poput pada dostupnosti i kvaliteta stanovanja, pogoršanja broja sati provedenih na putu do posla i rekordno niskog rasta plata – naglasio je Onseln.
Pa ipak, drugi stručnjaci kažu da je odugovlačenje već predugo trajalo i da guši ekonomski potencijal zemlje.
Osim toga, uopšte nema problema da se smesti 400.000 novih ljudi godišnje, sve dok se obezbeđuje dovoljna infrastruktura i dovoljno stanova.
Najtraženija zanimanja
Prema australijskoj listi najtraženijih zanimanja za migrante su građevinski menadžeri, inženjerski menadžer, menadžeri vrtića, medicinske sestre, menadžer osnovne zdravstvene zaštite, menadžeri centra za socijalni rad, umetnički menadžeri, ekološki menadžere, plesači ili koreografi, muzički direktori, muzičari, umetnički direktori, računovođe, menadžeri računovodstva, poreski službenici, eksterni i interni revizori, aktuari, statističari i ekonomisti.
Rast stanovništva
Zatvorene granice mogu da se pokažu većom pretnjom po ekonomiju od dugotrajnih efekata privremenih blokada države, rekao je Kris Ričardson, partner u Dilojt akses ekonomiksu.
– Rast stanovništva gotovo da i ne postoji – istakao je Ričardson i predvideo da će do 2025. u Australiji živeti 900.000 ljudi manje nego što se očekivalo pre pandemije.
Taj nedostatak bi mogao da smanji potražnju za oko 350.000 kuća i stanova.
