Najnoviji izveštaj Australijskog biroa za statistiku (ABS), da je stopa nezaposlenosti u Australiji u julu pala sa 4,9 na 4,6 odsto, može da deluje optimistički, međutim, realna situacija je potpuno drugačija.
Podaci ABS-a su pokazali da je u toku jula meseca broj Ozija koji su dobili zaposlenje porastao za 2.200 radnih mesta. Međutim, u isto vreme broj radnih sati je pao za 0,2 odsto. Šta se tačno desilo s ovim statističkim podacima?
Naime, ABS daje izveštaj na osnovu prve dve nedelje meseca, a tada je zaključavanje u Sidneju bilo u početnoj fazi, a do zaključavanja Melburna još nije došlo.
Zatim, do pada broja radnih sati je došlo zbog toga što više država, zbog zaključavanja, trpe produžene obustave rada, tako da mnogi ljudi ne rade iako su i dalje formalno zaposleni.
Takođe, prema ABS-u, glavni razlog smanjenja nezaposlenosti je bio taj što su mnogi ljudi odustali od traženja posla tokom izolacije, pri čemu je stopa učešća nezaposlenih u potrazi za poslom pala sa 68 na 66 odsto.
Ovi podaci nikako ne mogu da se prihvate kao nešto što može da bude razlog za slavlje, rekao je državni blagajnik Džoš Frajdenberg, iako je konstatovao da je ovo najniža stopa nezaposlenosti u Australiji od 2008. godine, te da su premašena očekivanja tržišta da će stopa nezaposlenosti biti pet odsto.
Sledeći podaci upravo govore u prilog činjenici da situacija oko zaposlenosti u Australiji uopšte nije sjajna. Naime, radni sati u Novom Južnom Velsu u julu su pali za sedam odsto, odnosno oko 40,5 miliona radnih sati je manje, što je treći najveći pad u istoriji države.
U isto vreme došlo je do pada broja zaposlenih za 0,9 odsto, tačnije 36.000 ljudi je manje zaposleno, a i masovnog povećanja broja ljudi koji nemaju dovoljan broj sati ili ne zarađuju dovoljno – 28 odsto. I upravo u NSW mnogi nisu ljudi ne samo da nisu dobili posao, nego su odustali od traženja posla.
Stopa učešća zaposlenih je pala sa 65,9 na 64,9 odsto. Radna snaga se, naime, smanjila za oko 64.000 ljudi. Ukoliko bi se nezaposlenima dodali i ljudi koji nisu radili u julu, stopa nezaposlenosti u Novom Južnom Velsu bi iznosila 6 odsto.
Pritom se osobe koje rade od jedan do devet sati nedeljno ne računaju da su zaposlene, kao oni koji rade puno radno vreme. Sem toga, ljudi koji ne traže posao, iako ne rade, ne računaju se da su nezaposleni, i otuda celokupna konfuzija oko najnovijih statističkih podataka.
U ovom momentu, podaci pokazuju da svakog meseca nešto više od dva odsto zaposlenih u Australiji ne radi. Obično je oko dve trećine njih na odsustvu. Ostali su uglavnom bolesni ili su na porodiljskom odsustvu i odsustvu zbog nege.
Ali, ove osobe nisu razlog za zabrinutost. Mnogo veća briga su oni koji su zaposleni a nemaju radne rade iz ekonomskih razloga, poput nedostatka smena, ili nekih drugih okolnosti.
Obično ove dve kategorije čine oko sedam odsto svih zaposlenih koji rade nula sati. U NSW su u julu oni činili 44 odsto?!
Poznati australijski ekonomista Sol Esklejk je procenio da u Australiji, ako se uključe oni koji rade nula sati iz ekonomskih i drugih razloga u julu, kao i pad stope učešća zaposlenih, efektivna nacionalna stopa nezaposlenosti bila osam odsto.
Ukoliko se ne računa 0,5 odsto ljudi koji uvek ne rade iz ekonomskih ili drugih razloga, proizilazi da je efektivna stopa nezaposlenosti u Australiji ustvari porasla u julu na 6,8 odsto, umesto da je pala, a da u Novom Južnom Velsu stopa nezaposlenosti iznosi čak 9,8 odsto!
Ono što posebno zabrinjava je činjenica da se će se posledice zaključavanja Melburna, Kanbere i ostalih, manjih gradova tek odraziti na stopu nezaposlenosti u narednim mesecima.
Zbunjujući podaci ABS-a
Nacionalni podaci Australijskog biroa za statistiku o zaposlenosti za juli 2021:
– Stopa nezaposlenosti smanjena je na 4,6 odsto.
– Stopa učešća zaposlenih se smanjila na 66 odsto.
– Zaposlenost se povećala na 13.156.400 radnika.
– Odnos zaposlenih prema broju stanovništva je smanjen na 62,9 odsto.
– Stopa zaposlenih sa nedovoljnim brojem sati je povećana na 8,3 odsto.
– Mesečno radno vreme smanjeno je za tri miliona radnih sati.
Nepovoljne brojke tek slede
Struktura isplata u slučaju katastrofe izazvane virusom korona znači da će svi negativni trendovi biti još izraženiji u avgustovskim podacima.
Svako ko traži državnu isplatu, a ko nije uopšte radio, računaće se kao nezaposlen, i verovatno se neće ubrajati u radnu snagu, jer neće aktivno tražiti posao. Takođe, radnici kojima je skraćeno radno vreme biće klasifikovani kao nedovoljno zaposleni.
