Za gigante i najveće zagađivače u Srbiji uskoro stiže nova obaveza, od 1. januara 2026. godine uvodi se nacionalni porez na emisiju ugljen-dioksida od 4 evra po toni CO₂, kao deo državne strategije za smanjenje zagađenja i prelazak na čistiju proizvodnju.
Porez će se odnositi na proizvođače električne energije, cementa, čelika, aluminijuma, gvožđa i veštačkih đubriva, dok će uvoznici proizvoda čija proizvodnja stvara velike količine ugljen-dioksida, takozvanih proizvoda sa visokim ugljeničnim otiskom, plaćati isti iznos po toni. Prema rečima Željka Markovića iz Saveza energetičara Srbije, proizvođači električne energije moći će da ostvare poreski kredit do 20% za ulaganja u smanjenje emisija, dok ukupna olakšica ne može premašiti 80% ukupne poreske obaveze.
Cilj, kako navodi Ministarstvo finansija, nije novi namet već podsticaj ka zelenijoj i konkurentnijoj privredi. Novi sistem bi trebalo da umanji i troškove koje bi Srbija plaćala kroz evropsku taksu, koja od 1. januara 2026. godine iznosi 85 evra po toni. U tom slučaju, kompanijama koje posluju u Srbiji, odbijao bi se iznos već plaćen u zemlji – što bi značilo 81 evro manje po toni.
Direktorka Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije Stanislava Simić podržava uvođenje ovog mehanizma, ali upozorava da mora biti postepen i predvidiv. „Sistem ne sme biti samo fiskalni instrument, već razvojni mehanizam koji vraća deo prikupljenih sredstava industriji kroz fondove za dekarbonizaciju i energetsku efikasnost“, ističe direktorka.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Srbija poslednjih nekoliko godina sve više ulaže u zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena. Samo tokom 2024. godine u projekte energetske efikasnosti uloženo je više od 490 miliona evra, dok je obim pošumljavanja porastao za 14% u odnosu na prethodnu godinu. Time je Srbija potvrdila da ozbiljno radi na jačanju održivog razvoja i stvaranju zdravije i čistije sredine za buduće generacije.
Piše: Stefan Bogdanovović
