Najnoviji podaci Australijske poreske uprave (ATO) pokazuju da trećina velikih kompanija nije platila ni cent na ime poreza na dobit.
Od 2.311 kompanija koje su obuhvaćene izveštajem o plaćenom porezu na dobit u ekonomskoj 2018/19, pre pandemije kovida-19, ukupno 1.570 firmi je na ime poreza zajedno platilo 56,1 milijardu dolara. To je za 3,8 milijardi više u odnosu na prethodnu godinu, i to uglavnom zbog rudarskih kompanija, jer je rasla cena rude.
Međutim, 741 firma ili 32 odsto nije platilo ni cent na ime poreza. Za šest godina, koliko ATO izveštava o plaćenim porezima, procenat kompanija koje prijavljuju Trezoru nula poreza na dobit, pao je za svega četiri odsto, sa 36 na 32%.
Ukoliko se kompanije posmatraju kao grupe, sastavljene od više firmi od kojih je bar jedna platila porez, situacija je manje porazna. Broj kompanija koje nisu platile porez je tada 449 ili 22 odsto.
Ovogodišnji podaci pokazuju da su 192 najveće australijske kompanije platile porez na dobit od svega 10 ili manje odsto za 2018/19, iako je poreska stopa 30 odsto.
Među kompanijama koje nisu platile porez je i „Vilson parking Australija 1992“, operator parkirališta širom države, koji je imao dobit od 2,76 miliona dolara.
„Tattarang Capital“, kompanija u vlasništvu rudarskog magnata Endrjua Foresta i njegove supruge Nikol, platila je nešto manje od 400.000 dolara poreza na oporezivi prihod od 149,5 miliona dolara, što je poreska stopa od svega 0,36 odsto.
„Glencore holdings“, podružnica švajcarske grupe za rudarstvo i trgovinu robama „Glencore“, platila je 2019. godine 11 miliona dolara poreza na 110 miliona dolara dobiti, što je stopa od 10 odsto.
Razlozi koje kompanije navode za neplaćanje ili plaćanje minimalnog poreza su različiti. Tako je portparol kompanije „Ševron Australija“ rekao da je ova firma „napravila računovodstveni gubitak u godini koja se završila 31. decembra 2018.“. Ševron je od ranije na meti ATO zbog svojih poreskih aranžmana.
Međutim, ono što mnoge gasne kompanije imaju na raspolaganju je prikazivanje velikih odbitka zbog gigantskog iznosa koje ulažu u razvoj novih gasnih polja u Australiji. I one se ovim mogućnostima obilno koriste.
To je slučaj i sa „Tattarang Capital“, čiji je portparol rekao da je porez na prihod kompanije plaćen „na osnovu australijskog sistema frankiranja kredita“. Naime, „Tattarang Capital“ je primio 148,2 miliona dolara dividende od udela u Forestovoj „Fortescue Metals Group“, na koju je FMG već platio porez. Tako da je 400.000 dolara plaćenih ATO-u predstavljalo porez na preostalih 1,3 miliona dolara prihoda.
ATO se sada po prvi put pozvao na ovlašćenja koja su Poreskoj upravi data u skladu sa Poreskim zakonom o preusmerenoj dobiti (DPT). Ovaj porez je nezvanično poznat i kao „Guglov porez“ i uveden je u vreme bivšeg liberalnog državnog blagajnika Džoa Hokija.
Ovaj zakon omogućava ATO da kompanije za koje smatra da učestvuju u „izmišljenim aranžmanima“ oporezuje po poreskoj stopi od 40 odsto na svu dobit, umesto redovne stope od 30 odsto.
To je jedno od novijih ovlašćenja koje je Koalicija uvela u borbi protiv multinacionalnih kompanija, pored Zakona o multinacionalnom izbegavanju (MAAL), koji je uvideo da brojne kompanije, uključujući Fejsbuk i Gugl, restrukturiraju svoje poreske račune.
Zamenica komesara ATO Rebeka Sent je rekla da je zakon o DPT sprečio multinacionalne kompanije da smanje iznos poreza koji plaćaju, preusmeravanjem profita u inostranstvo kroz „izmišljene dogovore sa povezanim stranama“.
Ove aranžmane, inače, prati glavna jedinica ATO-a, Radna grupa za izbegavanje plaćanja poreza, koja se bori protiv utaje poreza velikih kompanija.
– Od svog osnivanja, jedinica je prikupila 19,8 milijardi dolara poreskih obaveza i 11,2 milijarde dolara od velikih državnih firmi – istakla je zamenica Sent.
Primena Multinacionalnog zakona protiv izbegavanja poreza (MAAL) imala je za rezultat restrukturiranje 44 poreska obveznika, kako bi se prepoznala njihova prodaja u Australiji.
– Ovi poreski obveznici sada zajedno rezervišu više od osam milijardi dolara dodatne prodaje u Australiji i plaćaju više od 100 miliona dolara svake godine na ime dodatnog poreza na dobit, u poređenju sa 2015/16. – istakla je Rebeka Sent.
Ovi zakoni se nadovezuju na prethodni Zakon o naplaćivanju unutar kompanija, koji je donela bivša laburistička vlada, i jedan je od glavnih „alatki“ Australijske poreske uprave u borbi protiv kompanija koje izbegavaju plaćanje poreza, selidbom profita u države sa nižom poreskom stopom.
Podaci godišnjeg izveštaja ATO pokazuju da velike kompanije obično odluče da se nagode sa Poreskom upravom, umesto da postupak rešavaju na sudu. Ostaje da se vidi kako će država rešiti pitanje preostalih 32 odsto kompanija koje i dalje izbegavaju plaćanje poreza.
Plaćaju strankama, a porez nikako
Izveštaj ATO uključuje i sedam kompanija koje su uplatile više na ime političkih donacija nego poreza. U 2019. godini lokalni ogranak američkog giganta za fosilna goriva „Ševron Australija Holdings“, koji je imao oporezivi prihod od 900 miliona dolara platio je nula poreza.
U isto vreme, podaci Australijske izborne komisije pokazuju da je „Ševron“ uplatio na ime političkih donacija u 2019. godini iznos od 129.685 dolara.
Kompanija „Santos“ za naftu i gas, takođe nije platila porez, ali je dala 148.354 dolara u političke donacije.
Od Mardoka – nula!
Medijska imperija Ruperta Mardoka pravi ogroman profit, ali ne plaća – ništa! „News Corp Australia“ je prema izveštaju ATO prijavio prihod od 2,1 milijardu dolara, a na ime korporativnih poreza nije platio ni cent.
„News Corp“ je vlasnik desetina novinskih naslova – The Australian, The Daily Telegraph, Herald Sun, The Courier Mail, kao i televiziju Skz News, portal news.com.au, kao i niz magazina i regionalnih novina.
Digitalni giganti platili 200 miliona
Najviše novca na ime poreza u Australiji plaćaju rudarske kompanije, banke, te korporacije „Vesfarmers“ i Mucubiši. Oni zbirno plaćaju čak 23 milijarde dolara poreza, pokazuje izveštaj o transparentnosti za 2018/19. Digitalni giganti Fejsbuk, Gugl i Epl, s druge strane, platili su svega 200 miliona na ukupni prihod od 11 milijardi dolara.
Najbolji „platiša“ je rudarska imperija Rio Tinto, koja na račun ATO uplaćuje 4,25 milijardi dolara, što je neznatno više od komanije BHP čiji je poreski ceh 4,22 milijarde.
10 najboljih platiša
1. Rio Tinto 4,25
2. BHP Grupa 4,22
3. Komonvelt banka 3,27
4. Vestpek banka 3,01
5. NAB 2,17
6. Fortescue Metals 1,67
7. ANZ banka 1,64
8. Micubiši 0,99
9. Vesfarmers 0,89
10. BHP – ruda gvožđa 0,87
*Iznosi u milijardama australijskih dolara
